Oženio sam sestru i redovno ju jebem

Posle skitanja i skrivanja po Evropi dospeo sam u Ameriku. Od tada živim u Americi, i otkad sam napustio zemlju, više nisam mogao da se vratim nazad. Sve ove godine nisam video roditelje, sestru, prijatelje. Ponekad mi se činilo da sam i zaboravio na njih, ili da su i oni zaboravili na mene. Tek pre nekoliko godina smo počeli intenzivnije da se čujemo telefonom, onako s’vremena na vreme. Sećam se kakav je to šok bio za njih, kad sam se prvi put javio posle 12 godina, da sam živ i da sam u Americi. Keva je plakala i rekla mi je da mi nikad neće oprostiti. Sad se čujemo jednom ili dva puta u toku tri četiri meseca, i to je to. Znam da su ljuti na mene i razočarani zbog svega, ali jbg, takva mi je sudbina. Naši životi su krenuli u različitim smerovima, na različitim kontinentima. Mnoga dešavanja iz njihovih života sam propustio. Ja sam evo napunio trideset petu a još uvek sam sam. Mislim, nemam porodicu, nisam se oženio, imam neke veze, onako, eto da ne budem baš totalno sam. Imam ovde legalan posao, ali opet imam i neke kombinacije sa strane, jer odkad znam za sebe živim na ivici. Vreme mi uglavnom brzo prolazi, tako da i ne razmišljam o tome. Uspeo sam da otvorim jedan kaffe bar, kupio sam stan u lepoj četvrti Miamia, tako da ne mogu da se požalim, što se tiče tog segmenta mog života. Bila je subota, odmarao sam se u stanu. Probudila me je zvonjava telefona kasno posle podne. Otvorio sam oči pogledao na sat, 6 i 15. Ko je sad u pičku materinu pomislio sam. Pogledam u telefon, identifikacija kaže poziv od kuće, obradujem se. Haloo, otkud ti u ovo doba – očekivao sam kevu – zar ne spavaš, koliko je kod vas, prošla ponoć… Ne spavam, ali izgleda da ti spavaš a…probudila sam te??? Lidijaaaa, ………..ja mislio da je mama, a ti si kod njih…. Jesam, kod njih sam, probudila sam te ? Malo sam dremnuo, šta ima, pričaj….kako su matorci, kako si ti, jel sve ok ???? Pa jeste, sve je ok, dobro su, nisi se dugo javljao, ti si ok ? Ma naravno da sam ok, kako ti je Darko, jel te sluša – nasmejao sam se Pa i ne baš – glas joj je bio ozbiljan Šta je bilo, reci, imaš nekih problema ? Paaaaa, recimo da imam. Pa reci, jebote, šta razvlačiš, o čemu se radi…??? Pa ne znam kako da počnem. Lidijaa pričaj, ne nerviraj me, o čemu se radi, kratko i jasno. Razvela sam se pre tri meseca. Razvela si se !??? Ne seri, zašto, šta je bilo, pa tek mi sad kažeš. Pa nisam htela da te opterećujem, više nije ni važno, nego nešto drugo sam htela da te pitam. Reci, šta treba, jer ti treba para ? Ne, ne radi se o parama. Znaš, razmišljala sam dosta, ovih zadnjih mesec dana, i htela sam da te pitam, da li postoji mogućnost, da dođem kod tebe u Ameriku, pošto sam u medjuvremenu ovde ostala i bez posla, i sve mi se smučilo, muka mi je, razumeš, ….i sve……- počela je da plače. Halo Lidija, smiri se, šta ti je, polako, ne plači – besneo sam u sebi na tog kretena od njenog muža, kojeg nikad nisam ni upoznao – naravno da postoji mogućnost, smislićemo nešto, polako, saberi se… Ne mogu Marko, napeta sam, nervozna, teško mi je, sve mi se skupilo….ne znaš kako mi je…