Jutarnja magla se brzo razišla. Momci su još uvek spavali kada se vratila pa je napravila doručak i pozdravljava pojedine članove familije dok su izlazili iz šatora. Sa obzirom da je klopa bila spremna a oni su i dalje spavali, odlučila je da ih probudi. „Hajmo spavalice, ustajanjeee. Napravila sam gomilu klope, morate jesti dok je toplo.“ Čulo se opšte stenjanje dok su se uspravljali.
„Jao mama mogli smo još malo spavati.“
„Slušaj lenjivče, dan postaje sve lepši, želim da se presvučem da dugo plivam i uživam. Zatvorite oči još malo dok oblačim kupaći.“ Janko je uzdahnuo i okrenuo se, dok je Pavle glumio da zatvara oči. Pogledala ih je na trenutak i skinula šorc, izvlačivši se iz njega i gaćica jednim pokretom. Skinula je majicu i izvukla dvodelni bikini iz torbe. Brzo ga je obukla. „U redu, završila sam“, rekla je. Momci su tada otvorili oči i ustali, a ona je izašla iz šatora.
Nije se osećala tako vrtoglavo i uzbuđeno već dugo vremena. Proveli su dan u vodi, sunčajući se, vozeći kanu. Violeta je uživala u vrućini, ležeći u velikom kanuu deo putovanja dok su sinovi veslali. Namestila je bikini, pokazujući malo više svojih sisa i podižući donji deo bikinija, blago ga uvlačeći.
„Izgleda da se svi vraćaju nazad na obalu“, rekao je Pavle, pokazujući na konvoj kanua koji se odvajao. Ukupno ih je bilo osam, svetlucajući na suncu dok su presecali vodu. „Da li želiš da se vratimo?“
„Ma ja uživam, na vama je“, rekla je Violeta.
„Hajde da napravimo još jedan krug“, rekao je Janko, nastavljajući da upravlja ka drugoj strani jezera. Veslali su narednih pola sata dok nisu stigli do male čistine u trsci.
„Ući ću u vodu da se malo rashladim“, objasnila je Violeta.
Momci su joj se pridružili posle nekoliko minuta, koristeći prijatnu vodu da se rashlade. „Nemaš baš želju da se družiš sa porodicom?“, upitao je Janko.
„Iskreno, ne znam zašto smo i došli na ovo kampovanje“, priznala je. „Spavali ste i propustili dozu smaranja moje majke.“
„Opet nešto za tvoju kilažu?“
„Ma da… trebaš da smršaš Viki, treba da nađeš muškarca… ne smeš biti raspuštenica. Smršaj malo…“ – glumila je piskav glas svoje mame.
„To je užasno“, rekao je Pavle. „Baka je ponekada baš kreten.“
„Ponekada je blago rečeno“, dodao je Janko.
Smeškala se Violeta kada su došli do obale i izašli da još malo uhvate sunca. Ona je znala da ih razlikuje, recimo razdeljak u kosi kod svakog momka bio je drugačiji, potom i male razlike u liniji vilice. Obojica su bili zgodni muškarci, i bila je ponosna na to kako su se razvili. „Ma ko je jebe. Nije me briga kako izgledam.“
„Opet ti o tome! Mama, izgledaš jebeno sjajno!“, rekao je Pavle.
Podigla je obrvu: „Ako ja psujem, to ne znači da bi trebao i ti.“ – zezala ga je. „Zaista to misliš?“
„Naravno. Morao bi biti slep da to ne vidim.“
„Kao što smo rekli, svi naši prijatelji tako misle“, dodao je Janko.
„Jao dosta više sa tim prijateljima. Oni su napaljeni mladići koji nisu legitimni. Dakle, šta je sa vama dvojicom? Možete li objektivno reći da vam je mama privlačna?“, upitala je, plašeći se njihovih odgovora.
