Nakon svega što se dešavalo u njenom stanu, očekivao sam da ćemo se izbegavati na porodičnim okupljanjima i da će je gristi savest. Ali sam se prevario, svaki put kada bi se sreli na okupljanjima dodiri u prolazu bi postajali sve češći i smeliji. Bilo je jasno da se nećemo zaustaviti na onom što se desilo u stanu.
Krajem meseca je održana edukacija za neke nove tretmane lica. Sve se održalo u jednom luksuznom hotelu na jugoistoku zemlje. Sestre i stric su bili u BG jer je bila radna nedelja, strina me je na porodičnom ručku da idem sa njom, što naravno prihvatam, niko nije ništa posumnjao, svi su nam poželeli srećan put. Dok smo izlazili iz grada, atmosfera u autu je bila naelektrisana. Strina je imala na sebi laganu prolećnu haljinu koja joj je isticala noge dok je vozila, a miris njenog parfema je ispunio celu kabinu. Pogledala me je sa onim njenim prepoznatljivim osmehom i rekla:
– Nadam se da si spreman za naporan vikend.
– Sa tobom sam spreman na sve – odgovorio sam sa osmehom, dok sam desnom rukom lagano prebacio brzinu, a onda je, umesto na menjač, spustio pravo na njenu golu butinu.
Haljina joj se već malo podigla tokom sedenja, tako da mi je dlan pao direktno na njenu toplu, glatku kožu. Strina je tiho uzdahla, ali nije sklonila nogu. Naprotiv, samo se udobnije smestila u sedištu i lagano ih raširila, dajući mi jasan znak da ne stajem.
Konstantno sam je hvatao i milovao tokom vožnje. Kako smo izlazili na autoput, moj dlan se pomerao sve više i više ka gore, zalazeći duboko pod lagani materijal njene prolećne haljine. Svaki put kada bih prstima dotakao sam rub njenih gaćica i osetio koliko je već vlažna, ona bi jače stisnula volan ili pogledala kroz prozor, trudeći se da zadrži dah dok su pored nas prolazili drugi automobili. Ta vožnja je bila čisto mučenje i uživanje u isto vreme; oboje smo jedva čekali da stignemo.
…Ta vožnja je bila čisto mučenje i uživanje u isto vreme; oboje smo jedva čekali da stignemo.
Kada smo konačno stigli ispred hotela, bio sam ubeđen da ćemo čim zaključamo vrata sobe pokidati odeću jedno sa drugog. Međutim, čim smo ušli u sobu, usledio je hladan tuš. Strina je bacila torbu na krevet, uhvatila se za čelo i sela na ivicu dušeka.
– Jao, ne zameri mi… cela ova vožnja, klima u autu i pritisak, glava mi puca. Moram da popijem lek i da legnem, inače neću moći sutra da izdržim predavanja – rekla je sa nekim umornim glasom, jedva me pogledavši.
Ostao sam potpuno smoren. Posle onakvog muvanja u autu gde je sve prštalo od hemije, sada sam sedeo na fotelji i gledao je kako se pokriva ćebetom i okreće leđa. Jedva sam zaspao te noći, nervozan i napet kao struna.
Sutradan ujutru, ona je rano ustala i otišla na edukaciju, dok sam ja ostao sam u sobi. Satima sam se vukao po krevetu, vrteo kanale na TV-u, i na kraju, negde popodne, rešio da izađem iz hotela i prošetam da malo izbistrim glavu i ubijem vreme.
Šetao sam oko sat vremena, popio kafu sam u nekom kafiću i polako se uputio nazad. Kada sam prišao vratima naše sobe, video sam da je kartica već unutra, što je značilo da se vratila sa predavanja. Otključao sam i zakoračio unutra, očekujući da je zateknem kako hvata beleške ili odmara.
