Volim moj osećaj. Retko kad me vara osećaj, naročito kada je sex u pitanju. Mogu da ga nanjušim bukvalno.
Doduše ovo je bio osećaj za nešto sasvim drugo. Nisam namirisao sex koji bi ja imao. Nego sex dve osobe koje su to dobro krile.
Ozenio sam se devojkom iz malog mesta sa severa zemlje. Divna porodica, tast i tašta divni ljudi, ženin brat divan momak, mladji od sestre 9 godina.
Mi smo živeli u Beogradu ali smo često išli kod njih vikednom. Nisu nam bili daleko.
Lepo domaćinstvo, dvorište i uživanje u prirodi.
Tašta je bila lepa žena, sa oblinama koje su plenile. Od bokova, dupeta, sisa koje su se dobro ocrtavale šta god da bi obukla.
Ali jedna stvar mi nije dala mira. Pogledi izmedju tašte i njenog sina, mog šuraka.
Nisu bili obični. I to je počelo kada je tast oboleo od šećera i postao prilično pasivan za poslove oko kuće.
Svaki put kada bi došli, primetio sam da njih dvoje moraju baš tada da odu do varoši, do opštine po neke papire, u kupovinu do Novog sada i uvek bi nestali na par sati…
Niko sem mene nije ništa primetio čudno. Šta bi i bilo, majka i sin završavaju obaveze.
Rešio sam da proverim ovo. Smislio i plan. Pre odlaska kod njih tog vikenda, sam već ženi najavio da ću morati do Novog sada u toku dana, ali da čekam da mi se jedan kolega javi. Da obidjem neki objekat.
Sve je bilo kao i obično. A onda su tašta i šurak otišli u kuću i posle 10-ak minuta izašli sa cegerima i najavili nam da idu u kupovinu i da pokupe neko povrće sa pijace.
„Treba li vam pomoć“ Dobaci moja žena.
„Ma jok, možemo sami.“ Odgovori joj brat i odoše ka autu.
Ja sam tada lažirao da me kao neko zove i sa smanjenim telefonom kao pričao sa itm kolegom.
Dogovorio navodni obilazak i potvrdio mu da krećem.
„E Srećo odoh ja sa se nadjem sa ovim mojim. Brzo bi trebalo da završim.“
„Važi se Ljubavi.“ Odogoir žena i ja uleteh u kola i krenuh lagano za njim. Držao sam dovoljno odstojanje da me ne provale. Stvarno su otišli u kupovinu. Izašli posle nekog vremena sa punim torbama i krenuli ka pijaci. I tu su uzeli šta treba i krenuli dalje. Ja sam bio blizu njih i pratio ih.
Krenuli su van naselja. Već sam morao dobro da zaostajem da me ne bi provalili. Saobraćaj je postajao sve redji.
Skrenuše ka jednom izletištu na koje smo davno išli žena deca i ja. Tada sam bio siguran u sovje sumnje.
Samo izletište je bilo zatvoreno za posete, zbog iskopavanja terena za neku fabriku, i nije se koristilo godinama. Ali verujem da je ostalo nešto od njega.
Pošto sam provalio gde idu, parkirao sam se na sigurno, da se kola ne vide ni sa puta i krenuo pešaka.
Došao sam do šumice koja je bila kao ograda letnjikovca. On je bio ogradjen nekim pločama i trakama da je pristup zabranjen.
Video sam gde su se parkirali i još malo prišao.
Izašli su iz kola, onda je moj šurak Marko otvorio gepek i izvadio ćebe i poneo ga.
Osvrtali su se malo, da provere da li ima nekoga i nastavili ka jednom natkrivenom letnjikovcu koji je bio odličan štek. Sa tri strane ih je skrivao, ali je bio oronuo. Mada za ovo što njima izlgeda treba i više nego dobar.
