Sada razumijem zašto me je upozorila da ne krivim sebe za ono što se dogodilo. Jer sam ja, makar i nesvjesno, bio pokretač njihovog raskida. Ali, sudeći po načinu na koji je to ispričala, njihovi problemi su se gomilali dugo prije toga. Ublažila je krivicu za koju je znala da ću je osjećati, bez obzira na to da li je bila opravdana ili ne, i sada ću ja učiniti isto za nju. “Pa, onda je dobro što nisi ja”, odgovorim, nježno je milujući po kosi.
„Što se tiče tate i Ljilje, budimo iskreni, nikada nismo imali ono što bi se nazvalo bliskim odnosom, a sigurno ne dovoljno da bismo bili ljuti zbog gubitka. Pogotovo s obzirom na to koliko su sada sitničavi, čovječe, muka mi je pomisliti kroz šta su te sve natjerali. Uprkos tome, ne mogu reći da mi neće nedostajati, posebno Ljilja, ali sve u svemu rekao bih da sam se prebacio na viši nivo “
„Što se ostalog tiče,hajde da to pripišimo ponašanju uplašene i usamljene žene koja nije htjela izgubiti sve što joj je preostalo i ostaviti to u prošlosti. Sve dok me sada voliš, to je jedino što je važno. Osim toga“,kažem mami, milujući je po bradi, „mislim da je pomalo seksi način na koji si me tako branila od tate, čak i ako je to bio nesporazum.“
„Oh, dušo!“, uzviknula je, hvatajući mi glavu rukama privlačeći da me poljubi. „Volim te, toliko mnogo da će mi srce pući od toga.“ I odgovor na tvoje pitanje je da, milion puta da! Ti si toliko bolji ljubavnik od tvog tate ili bilo koga drugog s kim sam ikada bila, pa, to je kao da poredim sunce sa uličnom lampom koja se pokvarila. Nisam znala da takvo zadovoljstvo postoji, dok ti se nisam predala.”
“Drago mi je to čuti”, odgovorim joj poprilično samodopadnim zadovoljstvom, “jer i ja imam nešto da ti priznam.” Zatim joj ispričam o svojim adolescentnim fantazijama o njoj i kako sam joj ukrao gaćice iz manje etičkih razloga . “Ti nestašni dječače!” rekla je, razigrano me udarivši po ruci kada sam završio. “Ali hvala, nemaš pojma koliko se sada bolje osjećam zbog onoga što sam uradila.” I”, dodala je vruće, trljajući mi grudi, “znam da je bolesno, ali mislim da te, znam to želim još više.”
“Onda hajde da budemo bolesni perverznjaci zajedno”, rekao sam, ljubeći je sada još uspravnijeg pupoljka kroz tkaninu njenog topa, ovaj put osjećajući lagani drhtaj od nje.
“Bravo!” Rajica je navijao, i on i Simona su aplaudirali kao da gledaju predstavu. Toliko sam bio zanesen mamom da skoro zaboravim da su tu do sada.
“I odvojite svo vrijeme koje vam je potrebno da razmotrite moju ponudu”, nastavio je. „Ali se nadam da ćete prihvatiti, ako ni zbog čega drugog, onda zato što vas svi moji zaposleni obožavaju. Trebali ste vidjeti koliko su vas očajnički tražili. Ostavili ste dobar utisak na njih, i to za tako kratko vrijeme. U svakom slučaju, kada se odlučite, samo kontaktirajte taj restoran u koji ste svratili i pitajte za Simonu. I samo da znate, šta god da odlučite, ja ću i dalje učiniti sve što mogu da pomognem oboje “
„To neće biti potrebno“, ubacim se, mama i ja se pogledamo, znajući da oboje mislimo isto. „Mislim da smo odlučili da prihvatimo vašu ponudu.“
