Otišli su. Nisam znao gde su niti s kim su. Da li ju je Miloš ponudio nekim svojim drugovima? Da li su je pojebali redom u toaletu nekog kluba? Da li im je pušila? Da li su završili kod kuće nekog od njih? To su bila pitanja koja su me mučila čitavu noć. 2 meseca nisam imao nikakav kontakt sa Marinom. Došlo je i leto. Vrelo leto. Non stop su temperature bile oko 40 stepeni. Stigla je i dugo očekivana kiša i vratila stvari u normalu. Ta nedelja posle kiše je bila podnošljiva. Temperatura je pala 10ak stepeni. Bila je sreda kada je stigla poruka od Marine:
-’’Miloš i ja ćemo sutra celo popodne biti na Adi, pa svrati ako hoćeš malo da se vidimo’’. Konačno sam malo živnuo. Sutradan sam je nazvao, nešto posle 12 sati.
-’’Mi smo na levoj strani jezera, pri kraju. Imaš da tabanaš malo više’’-rekla je.
Kada sam stigao na Adu, začudio sam se. Vreme je bilo idealno, ali je ljudi bilo veoma malo, čak iako je bio radni dan. Premalo je to bilo posetilaca za letnji period. Krenuo sam asfaltnom stazom uz plažu, tražeći ih pogledom. Bilo je toplo, ali ne previše, taman toliko da se ne oznojim. Sunce je sijalo, a zraci su pravili divan odsjaj o vodu jezera. Još je samo Marina falila. Na plaži je bilo jedva 50ak ljudi. Mogao se videti tek poneki biciklista na stazi, ili devojke na rolerima.
Hodao sam već dobrih 15-20 minuta i duboko zašao u Adu, maltene do kraja jezera. Tu sam ih ugledao. Bili su otprilike pri sredini plaže. Miloš je bio zavaljen u ležaljku obližnjeg kafića, sa naočarima, a ona je stajala pred njim u žutom kupaćem kostimu i desnim stopalom ga pipkala za karu smeškajući se. Iznenada sam se okrenuo i krenuo kući. Nije mi se ovo gledalo.
Na pola puta sam se ipak predomislio i krenuo ponovo do njih, sada već dobro oznojen. Kad sam došao, klečala je pred njim, i izvadila mu kitu iz kupaćih. On je i dalje ležao zavaljen, a ona mu ga je nežno drkala pri korenu, sve vreme ga gledajući u oči. Glavić mu je bio nabrekao, upadljivo bordo boje, sav se sijao na suncu. Oko njih nije bilo nikoga. Samo se jedna preplanula, vitka devojka sa naočarima za sunce, sunčala na jednom ozidanom betonskom bloku, pri dnu plaže, na samom ulasku u jezero. Kako žene mogu da leže na tako tvrdoj podlozi, nikada mi neće biti jasno. Marina je počela da mu puši. On ju je gledao sa osmehom iza naočara, i prekrštenim rukama iznad glave. Prišao sam i pozdravio se s njim. Marina me nije ni pogledala. Nije htela ni glavu da podigne, daveći se slasno u njegovom udu. Samo sam je pomazio po njenoj crnoj kosi, a ona je samo dotakla moju ruku, stavljajući mi do znanja da je svesna mog prisustva, ali da ne želi da je uznemiravam. Miloš je rekao:
-’’Daj molim te, kupi mi nešto da popijem, umreću od žeđi’’.
I sam sam ožedneo šetajući do njih. Dobra ideja.
-’’Uzmi mi koka-kolu, molim te’’-rekao je
-’’Ja ću fantu’’- Marina je konačno oslobodila usta i javila se.
Odmah je nastavila da ga obrađuje. Devojka na betonskom bloku kao da ništa nije primećivala, i dalje je ležala na leđima. Krenuo sam da potražim sokove. Morao sam da se vratim skoro na početak Ade. Kao da niko nije radio. Vrućina me je dobro savladala. Jedva sam se vratio nazad do njih dvoje. Spustili su se malo ka vodi.
