Bili smo slepljeni mojom tečnošću. Uronio sam glavu u jastuk, pored nje, ležeći na njoj, iscrpljen, ali srećan. I u strahu šta će reći…
-’’Marina…ostani sa mnom…budi i sa Milošem…budi i sa još trojicom,ali ostani, trebaš mi, zar ne vidiš…’’-šapnuo sam joj, grickajući joj uvo, jako nežno.
-’’Ma pusti ti Miloša’’- rekla je mazeći me između nogu
-’’A ako nastaviš ovako da me jebeš, neće mi trebati ni ta trojica’’-rekla je i nasmejala se
-’’Toooo’’-rekoh u sebi. A možda i naglas. I dalje uronjen u jastuk, mirišući joj kosu, počeo sam da se smešim i da je mazim. Zaspali smo slepljeni mojom izlučevinom. Vratila se…
