Izašla je u svetlo-zelenoj majici I istoj teksas mini suknji koju je imala par dana pre toga na Adi. Na nogama je imala sandale, zlatne boje. Bila je već dobro preplanula, izgledala je fenomenalno. Na glavi je , kao rajf, namestila naočare za sunce. Miloš je istrčao I poljubio se sa njom. Ubacio je njenu torbu u gepek. Ušla je u auto, I sela pozadi, sva ushićena zbog predstojećeg putovanja. Krenuli smo tako, I ćaskali usput. Uhvatila nas je mala gužva na auto-putu, ali se sve brzo raščistilo I ubrzo smo stigli na aerodrom. Parkirao sam se I izašli smo iz kola. Miloš je uzeo svoju torbu, a ja sam poneo Marininu. Samo što smo ušli u aerodromsku zgradu, Miloš je predložio da odemo do prodavnice, kako bi oni kupili neke časopise koje bi prelistavali da prekrate vreme tokom leta. Jedva da smo zakoračili u radnju, a Miloš je već sa ulaza rekao:
-’’Evo Marina, ovo je za tebe’’-i dodao joj mali časopis, sa roze koricama, na kome je pisalo ’’Happy sex oglasnik’’.
Pokidao sam se od smeha, a Marina se samo zacrvenela, vratila taj list nazad, i ćutke izašla napolje. Kako mu je mozak radio! Kako li je samo uspeo tako brzo da uoči taj mali časopis, veličine sveske, sa samog ulaza u prodavnicu? I to pri samom vrhu police?! Miloš je stvarno bio neverovatan. Seli smo da popijemo piće pre njihovog ukrcavanja. Miloš i ja smo seli jedan pored drugog , a Marina je sela prekoputa nas, pijuckala piće I listala neki tabloid. Izula je sandale.
Nas dvojica smo nešto pričali, ali su nas u tome prekinula dva lepa, gola stopala, koja su izvirila ispod stola I počela da nas čačkaju između nogu. Marina nas je obojicu nadraživala, ne gledajući nas I čitajući žutu štampu, ali ipak ne uspevajući da sakrije mali osmeh na licu. Nas dvojica smo se samo pogledali, I kao po komandi uzeli nežno da joj masiramo stopala. Znali smo obojica šta ona voli…
Spustila je časopis I lagano zabacila glavu unazad I gledala u nas, uživajući u masaži. Ova devojka je znala da uživa. Zavela nas je obojicu, potpuno nam zavrtela mozak, I sada je mogla da se časti plodovima svog truda. Masirali smo je tako strpljivo, više od 20 minuta, ne obazirući se na čudne poglede putnika, koji su prolazili oko nas, a onda je na terminalu objavljeno ukrcavanje na avion za Tunis. Krenulo je ukrcavanje putnika. Marina se prenula, kao iz sna, navukla svoje zlatne sandale I ustala. Kako me je samo nerviralo što takvi trenuci moraju da se prekinu. Krenuli smo do carinske zone, I tu sam se pozdravio sa njima, poželevši im srećan put. Marina me zagrlila I pitala hoću li ih sačekati kad se vrate.
-‘’Može, ali pustite poruku kad stižete’’-odgovorio sam
Otišli su. Došao sam kući oko 11 uveče, pomešanih osećanja. Bilo mi je žao što ja nisam išao sa njom. Zaspao sam I sanjao je celu noć. Probudio sam se, besan kao ris, što nije pored mene. Dan kasnije stigla je MMS poruka od Miloša. Slika njega I Marine sa naočarima za sunce, na ležaljci na plaži, jedno pored drugog, uz tekst:
-’’Razglednica iz Tunisa’’.
Uveče je ponovo poslao poruku:
