Vreme je prolazilo. Marina mi se retko javljala. Tj. Retko je odgovarala na moje poruke i pozive. Sve manje i manje. Sa Milošem i Marijom skoro da i nisam imao nikakav kontakt. Nisam mogao ništa da radim. Ni u čemu nisam nalazio zadovoljstvo. Samo sam besciljno lutao. Proleće je već uveliko stiglo. Ništa od toga nisam primećivao. Osećao sam se kao da sam na samrti. Kakav maler. Jedi. Spavaj. Ustani. Jedi . Spavaj. Ustani. Sve je bilo mehanički. Bez Marine, sve je bilo bez ukusa, smisla, sve je bilo dosadno i nezanimljivo. Neke ljude ništa ne može nadoknaditi i zameniti. Ostaju previše urezani u sećanje. Njihov lik, miris, pokreti, način kako govore, smeju se. Previše su uticajni. Ne mogu se zaboraviti. Ne može se od njih osloboditi. I na Fejsbuku mi je retko odgovarala na poruke. I kad bi odgovorila, bilo bi to nekako na silu. Jednom je samo napisala:
-’’Svratiću do tebe malo da se vidimo. Sutra uveče, da ne kukaš više bezveze. Ali ne mogu dugo da ostanem’’.
I to je bilo dovoljno. Bio je četvrtak uveče, oko 8 sati. Lepo, prolećno veče, spustilo se na grad. Bilo bi lepo prošetati gradom sa njom. Znao sam da od toga nema ništa. Ušetala je opet savršeno sređena. Opet crna, pripijena mini haljina, opet crne čarape, njene lepe, debele usne i krupne oči. Oduševio sam se.
-’’Gde si to pošla kad si se tako sredila?’’-pitao sam je
-’’Idem s Milošem večeras’’-odgovorila je
-’’Mislio sam da više ne izlaziš kasno uveče’’-rekoh
-’’Počela sam ponovo’’-rekla je
Zagrlio sam je i počeo da je ljubim po vratu. Nije se bunila. Počela je i ona mene da ljubi i gricka po vratu. Naježio sam se! Zatim je krenula da me hvata za već očvrsli kurac. Izvila se unazad i pogledala me radoznalo, svojim zanosnim očima. Kao da sam se rastopio. Potpuno razoružan pred njom.
-’’Možda ipak da ostanem s tobom večeras?’’-pitala je masirajući mi karu.
-’’Obavezno!’’-odgovorio sam kao iz topa.
-’’Ajde’’-rekla je, a ja pomislih da sanjam. Uštinuo sam se, za svaki slučaj. Sela je na krevet i prekrstila svoje lepe noge. Taman što sam seo do nje, ušao je Miloš. Takođe sređen za izlazak. Uska, bela majica, koja je otkrivala njegove mišiće, tamne farmerke i elegantne, crne patike za izlazak. Marina je ustala i poljubila se s njim, držeći ga za ramena. Pozdravio se sa mnom. Marina mu je okrenula leđa i mazno se guzom uvijala oko njegovog međunožja, stimulišući ga znalački. Počela je da mu ga ispipava, smešeći se i gledajući u mene. Miloš je uživao.
-’’Jesi li spremna za polazak?’’-pitao ju je Miloš
-’’Jesam’’-rekla je Marina
Klekao sam i zagnjurio glavu među njene noge.
-’’Mislio je da ću večeras ostati sa njim’’-rekla je Milošu uz osmeh, dok sam ja pokušavao da se jezikom probijem do njene mačkice, držeći je za kukove. Nisam uspevao.
-’’Ah što vas volim, ah što vas volim obojeeeeee’’- rekla je počevši ponovo da njiše kukovima, dok sam ja polako prihvatao činjenicu da ni ovu noć neću provesti sa Marinom. Miloš ju je nežno lupio po dupetu i rekao:
-’’Ajmo, zakasnićemo, imamo rezervaciju.’’
