-’’Ova tvoja Marina je načisto podivljala, ne mogu da je smirim J’’.
Na moje pitanje zašto, odgovorio je:
-’’Samo naskače na mene i spopada me, ne mogu da se odbranim od nje’’.
Na moru je Marina uvek bila dodatno napaljena i seksualno inspirisana. Uvek je posebno doživljavala ceo taj morski ambijent. Uočavala je stvari koje su neretko promicale drugim osobama.
Oko ponoći, Marina mi je poslala poruku:
-’’Mi sad odosmo u provod, aj laku noć’’.
Kako su samo podjebavali i pravili zazubice, iskusno. Sutradan su mi stigla 2 video klipa od Miloša. Oduvek je bio naložen na te visoke tehnologije. I uvek je imao neki mobilni telefon koji je više bio kompjuter, nego telefon. Kamera je uvek morala da bude visoke rezolucije, verovatno da bi snimao te svoje egzibicije sa devojkama, koje je tako predano naticao na kurac. Na prvom je bio snimak hotela, plaže, plažnog bara, terase njihove sobe, koja je gledala na unutrašnji deo hotela, koji je bio kao park, sav u zelenilu, sa lampama i sa lepo uređenom,podvodno osvetljenom, veštačkom rečicom. Na drugom klipu je bila Marina, gola, ležeći na krevetu potrbuške, ruku vezanih za gornji ram kreveta. Čuo se Milošev glas iza kamere telefona:
-’’Eeee, pogledaj u kameru’’.
Marina je pogledala i ubrzo uronila glavu među ruke, vičući moje ime i ’’pomagaj’’ kroz smeh. Miloš se samo smejao i dobacivao joj:
-’’Hajde, nemoj da si stidljiva, pošalji poljubac’’
Uskoro se i on ukazao iza kamere telefona, potpuno go, idući ka Marini, dok mu je kara landarala. Legao je na nju, i počeo da je jebe otpozadi, ali se snimak ubrzo prekinuo. Izašao sam to veče i napio se. Krenuo sam kući kolima, ali naleteo sam na policiju. Priveden sam na trežnjenje. Kakva uporedna slika. Ja u pritvoru, a Miloš i Marina orgijaju u Tunisu. Pušten sam sledećeg dana, a na telefonu je osvanuo novi klip od Miloša. On sedi na terasi sobe, pije kafu,a Marina mu ga puši.
-’’Ubiću te kad se vratite’’-pustio sam mu poruku
-’’Što mene brate, evo ti Marina, ona je kriva za sve ovo…’’-odgovorio je
-’’Dosta bre više sa tim porno klipovima, pošalji ih Mariji, neka i ona vidi kako si mi izjebao devojku!’’-rekoh mu
Od tog trenutka-tajac. Ništa više nisu slali. Javili su se samo kad dolaze, da ih sačekam na aerodromu. Stigli su, preplanuli, nasmejani i dobro raspoloženi. Kako i ne bi bili. Još su mi i neke poklone nakupovali, suvenire iz Tunisa, i neke stvari iz fri šopa.
-’’Šta ste se umirili i ućutali, šta vam je?-upitao sam ih kad smo seli u kola
-’’Jeste pomislili da ću da prosledim klipove Mariji?’’-rekoh im
-’’Malo smo se uplašili…’’-odgovorio je Miloš
-’’Neću, ne brini se, nisam baš toliko poludeo’’-prekinuo sam ga.
-’’Čemu pokloni?’’-upitao sam ih
-’’Pa, shvatili smo, da nije tebe bilo, ne bi se Miloš i ja nikad ni upoznali, a i ćutao si sve vreme, mogao si sve da ispričaš Mariji’’-odgovorila je Marina.
-’’Hm…pa je ovo kao znak zahvalnosti?’’-pitah
-’’Da…’’-reče Marina uz stidljiv osmeh.
Odvezao sam ih kući oboje. Posle toga se nisam dugo čuo s njima. Leto je polako prošlo, i zamenilo ga je grozno jesenje vreme. Kiše su počele, lišće je požutelo i opalo, oblaci su se nadvili nad gradom, a ja sam poželeo da sa Marinom pored sebe pobegnem na Mauricijus. Bio je kraj oktobra. Ostao sam sam kod kuće. Popodne. Već se smračilo, iako je bilo tek nešto posle 16h. Došao sam umoran sa fakulteta i legao da odmorim. Ispred kuće sam začuo motor automobila.
