-imaš bolje od njih-rekoh joj
-da imam, ne bi ih ti gledao
-ne mogu ti prići, nisu ti ni do kolena
-to je preveliki pritisak za mene. Znaš da nemam običaj da se žalim, ali stvarno mislim da je previše.
-šta želiš da kažeš?-pitao sam je
-kako bi se tebi svidelo da ja gledam u dupe svakom momku koji mi se svidi u prolazu?
-ne bi
-vidiš, u tome je stvar, o tome ti govorim
-Marina, leto je, sve su otkrivene, nemoguće je ne pogledati, pa i ti sama gledaš i čudiš se.
-to nije isto, ja gledam isti pol, a ti suprotan.
Nije vredelo, u ovoj raspravi nisam mogao da pobedim.
-neću više gledati, neću više ni izlaziti iz kuće dok ne zahladni-rekao sam pozdravljajući se sa mojim omiljenim godišnjim dobom, zbog nje. Nije mi bilo teško da to učinim. Sačekala je trenutak.
-nećeš se tako lako izvući. Kazniću te-rekla je opet onim groznim tonom, a mene je podišla jeza, znajući da će reći nešto jako loše, i da to neće biti ’’kazna’’, već prava kazna. Ranije kad kaže nešto u tom stilu, znam samo da će biti posebno nevaljala, i da će mi to samo prijati, ali ovaj put…
Rekla je:
-nećeš imati seks, ni ti ni ja. Neće ti više telo drhtati zbog mene pošto svršiš. Da vidim kako ćeš se izboriti sa hormonima i tim tvojim buljenjem. Mali eksperiment.
Nisam mogao da verujem. Počeo sam da se smejem. Pa zar na leto? Plus što nam je tako dobro. I to zbog takve gluposti kao što je gledanje u ove gradske fufice? Neverovatno. Problem je bio u tome što je ozbiljno mislila. A još veći problem što se tako jaka ličnost, teško pokreće, ali još teže zaustavlja
-dokle?-pitao sam
-nećeš znati, to ću ja da odlučim, u tome je i stvar. Da vidimo da li si zaista moj kao što pričaš.
-u redu-rekao sam
Ugasila je svetlo bez reči i legli smo da se naspavamo posle te čudne i preduge noći. U početku sam mislio da neće dugo izdržati. Prevario sam se. Prošlo je prvih mesec dana. Uzalud sam je spopadao. Ostala je čvrsta kao stena i još više me izluđivala. Tolika tvrdoglavost. Potpuno neverovatno. Prošao je i drugi mesec. Pa treći. Skoro da nije davala ni da je dodirnem, a ja sam sve više i više ludeo. Koliko je sve lako podnosila… Krenuo je i četvrti mesec. Sad je već postalo mnogo teško. Počeo sam stalno da je pritiskam, da pretim da ću naći drugu, da ne mogu više da izdržim. Nije vredelo, ostajala je hladna na sve što sam govorio. Znala je da svoje pretnje neću ostvariti, znala je koliko sam zaluđen njom. Više je sve postalo dosadno.
Nakon nešto više od 4 meseca dogovorili smo se da svrati do mene da provedemo veče zajedno. Mrzelo nas je da izlazimo, iako je bio petak, hteli smo da budemo sami uz TV, a i bio sam sam kod kuće. Ostavio sam joj ulazna vrata otključana, da ne bih jurcao niz stepenice iz svoje sobe sa sprata da joj otvorim. Očekivao sam da će doći na vreme, oko 8 uveče, jer nikad nije kasnila. Ali nešto nije bilo u redu. Sa pola sata zakašnjenja, ušla je u moju sobu. Očekivao sam da će biti u nekom opuštenom izdanju, farmerke, trenerka ili tako nešto slično, za taj neobično topao decembarski dan-napolju je bilo čak 19 stepeni. Sedeo sam u kožnoj fotelji, i na moje zaprepašćenje, ušetala je skockana od glave do pete! Crna, uska, pripijena mini haljina, crne čarape, roze cipele, izfrizirana, ošišana na paž, njena prepoznatljiva crna kosa, našminkana, njene čuvene krupne oči… Blenuo sam u nju kao da je prvi put vidim, vilica mi je ispala. Ne pamtim da se ikada tako namontirala, nije imala običaj to da radi, nikada je nisam video u takvom izdanju. Samo što je nisam pitao da se uda za mene, ali nisam mogao ništa da izustim. Osmeh mi se razvukao na licu.
