Vreme nikako nije prolazilo. Sat na zidu kancelarije kao da je radio unazad. Svaki minut mi je delovao kao večnost. Slađa je, baš kao što smo se dogovorili, oko pet popodne spakovala svoje stvari, obukla sako, i sasvim opušteno prošla kroz odsek.
“Prijatno, kolege, vidimo se sutra”, rekla je onim svojim šefovskim glasom i izašla. Pogledala me je na delić sekunde, tek toliko da mi potvrdi da plan važi.
Oko pola šest, kancelarija je počela da se prazni. Jedan po jedan, ljudi su pakovali laptope i odlazili. Ostao sam samo ja i još jedan mlađi kolega iz prodaje. Nervozno sam kliktao po nekim nebitnim tabelama, moleći Boga u sebi da se već jednom pokupi. On je ustao, uzeo ranac, a onda zastao pored mog stola.
“Slobo, brate, treba li ti pomoć oko tog tendera? Vidim da se patiš ceo dan, ajde da ostanem da ti pomognem da završimo to brže?” upitao je dobronamerno.
Progutao sam pljuvačku, trudeći se da mi glas zvuči što opuštenije dok mi je kroz glavu prolazila Slađina slika.
“Ma jok, matori, lagano”, rekoh uz silovit osmeh i mahnuh mu rukom. “Samo još par sitnica da proverim i brzo sam gotov. Pali kući, uživaj.”
“Važi, vidimo se onda sutra”, reče on i konačno krenu ka izlazu.
Čuo sam zvuk teških ulaznih vrata i klik brave. Ostao sam potpuno sam. U celom odseku je zavladala ona sablasna, teška tišina velike firme van radnog vremena. Radilo je samo jedno prigušeno svetlo u hodniku i lampa na mom stolu koja je pravila krug svetlosti preko tastature. Ekran je bleštao, a ja sam sedeo, napet kao struna, osluškujući svaki šum. Prošlo je možda desetak minuta. Gledao sam u monitor i pisao nešto, mehanički unoseći neke brojeve, kada se tišina odjednom prekinula.
Nisam čuo korake, jer je skinula štikle i hodala u čarapama, ali sam osetio kako vazduh oko mene postaje topliji. A onda, pre nego što sam stigao da se okrenem, osetio sam njene ruke oko svog vrata.
Njeni mekani, negovani prsti sa dugim noktima su mi lagano skliznuli sa ramena ka grudima, a njeno telo se sa leđa privilo uz moju stolicu. Osetio sam te njene ogromne, teške sise kako mi pritiskaju leđa, a topao, mirišljavi dah mi je zapljusnuo uvo.
“Jesam ti nedostajala, Slobo?” šapnula je
Nisam se ni okrenuo, samo sam je obema rukama uhvatio za te njene jake, oble butine i jednim potezom je privukao napred. Slađa je raširila noge i sela mi pravo u krilo, licem okrenuta ka meni. Onaj dreskod i strogost su sad bili davna prošlost. Spojili smo usne toliko divlje da smo oboje ostali bez daha u sekundi. Jezik joj je bio vreo, a rukama mi je divlje grebala leđa kroz majicu.
“Mmmmmm… Slobo… celog dana ću da poludim zbog tebe,” prostenjala je između dva duboka poljupca.
Nismo gubili ni sekund. Moje ruke su već bile na njenoj košulji – pokidao sam preostala dugmad, a one njene ogromne, teške prirodne sise su u sekundi ispale napolje zajedno sa crnim čipkanim brushalterom. Bile su nerealno velike, tople i teške. Dok sam ih mesio obema šakama, ona je zabacila glavu unazad, a praznom kancelarijom je odjeknulo njeno glasno, pohotno vrištanje:
