Kasno sam se probudio. Sestra je sjedila i jela kornfleks, odjevena u mušku košulju, gaće i čarape. Nisam joj se
obratio, s žestokom boli u prepražnjenim jajima odgegao sa se do džezve i nalio si kavu. Pored je stajala poruka
koju je ostavila mama.
Klinci..
Otišla sam nekaj obaviti na posao, vraćam se oko četvorke. Lana napiši jesi doma za večeru?
Pusa,
Mama
Sjeo sam za stol pored sestre i nakon pet minuta kompletne tišine odlučio probiti led.
«Jesi vidjela maminu poruku?»
«Da.»
«I? Jesi doma..?»
Pogledala me kao da je pitam nešto krajnje bezobrazno.
«Možda… Još nisam odlučila.»
«Oho, kak to…? Možeš jesti i na kolodvoru, il još bolje…malo se jače urokaj pa nećeš biti gladna!»
«Jebi se seljačino!»
«Ne, ti se jebi droljo sebična!»
»Koji ti je kurac??? Odi se trpat u čmar, pederčino, pusti mene na miru!!!»
«Mislim da je to tvoja specijalnost.»
«Znaš šta… ODJEBI!», bacila je žlicu glasno u tanjur.
«Kad ti je već tak stalo, bit ću doma…neko vrijeme.»
«O, fantastično! Kako to da smo počašćeni tvojom kurvanjskom guzicom…? Više ti niko ne plača fafanje ili te
murja traži? Vjerojatno oboje.»
«Koji si ti jadnik. Žalim te», odmaknula je stolicu i ustala se.
«I obuci se, kaj nas sve moraš zaraziti tom svojom kontaminiranom pičkom!»
Ja sam nastavio piti kavu. Mama bi se vjerojatno raspizdila da zna kako sam izazvao svađu, tako da sam odlučio
popraviti stvari. Otišao sam u Laninu sobu i pokucao. Nije odgovarala pa sam jednostavno ušao. Ležala je na
krevetu i gledala televiziju.
«Kaj sam sad? Sidašica? Sifilitičarka? Ratni zločinac…?»
«Gle, sori…znaš da nisam tako mislio…»
«Super.»
»Koji si to kurac radiš od života, mala?!»
«Šta te briga.»
«Briga me. Brat sam ti…al me još više jebe što mučiš mamu.»
«Kako? Nikaj joj ne radim…»
«Daj se nemoj pravit glupa, danima te nam doma, ko zna dio se potucaš jebemu mater, žena je izbezumljena od
brige, svaki put kad zvoni telefon misli da su to tebe našli u Savi!»
«Čekaj…ti stvarno misliš da se ja kurvam, jelda…?»
«Pa recimo nešto u tom smislu.»
«Ne, ne kurvam se», brada joj se tresla i oči punile suzama, «I ne, ne drogiram se. Možda sam čvaknula jedan
eks u jebenih godinu dana!»
«Di si onda…?», prazno sam je gledao.
Spustila je pogled. S trepavice joj je pala suza.
«Nije da te se tiče…ali kod Marine.»
«Marine? One cure s Goljaka?»
«Da.»
«Zašto to jednostavno nisi mogla reći…?»
«Ne razumiješ. Živimo skupa..»
«Pa?»
Pogledala me kao da sam retardiran.
«Željko, Marina i ja živimo zajedno. Ona je…bila je…moja cura. Ja sam lezbijka.»
«Nemoj me zezati…!»
«Ne zezam te. Gotovo je, tako da ću biti doma. Jesi sretan?»
«Pa zapravo…i jesam!»
Zgađeno me pogledala.
«Jedino ne kužim čemu ta sranja, kaj nisi mogla jednostavno reći?»
«Ma daj, šta da kažem? ‘Mama, nemoj se brinuti, sve je kul, samo sam lezbača!’»
«Pa recimo… Vjeruj mi da bi joj pao kamen sa srca.»
«Aha. Popizdila bi!»
«Kužim, kužim…plan je bio da nikome ništa ne kažeš, i da mislimo kako si kurva i narkomanka. Pametno!»
«Nemam pojma, nije bilo plana. Nisam znala šta da radim…Nisam joj mogla odmah reći, a onda se stvar
