Bio sam slomljen i besan, nišanio sam da ga udarim, ali nisam mogao, mnogo toga je bilo iza nas dvojice, pustio sam ga i sklupčao se ispred kola…. Prišao mi je čučnuo pored mene i rekao….
Brate razumi, pa kako sam mogao da ti kažem… Kada si počinjao sa njom, mislio sam da ćeš kao i ostali da je trpaš, napušavaš i šutneš, da sam znao da ćeš otići tako daleko rekao bih ti… A kada si otišao tako daleko već je bilo kasno da ti pričam, jer si bio zaljubljen do ušiju, nisam hteo da kvarim prijateljstvo, ljutio bi se na mene, mislio bi da lažem….. Znao sam da je u pravu ali nisam mogao više da ga gledam, ustao sam i otišao kući.
Kada sam stigao kući ona je spavala, gledao sam je za gadjenjem ali nisam želeo da potežem tu temu dok ne budem saznao sve, znao sam da je opasan manipulator i plašio sam se da će me opet ubediti kako je sve laž. Legao sam kao da ništa nije bilo, tako sam se i ponašao danima posle, ćutao sam i skupljao dokaze, želeo sam da pred nju izadjem sa konkretnim dokazima kako nebi mogla reč da kaže u svoju odbranu…
Sa mojim najboljim drugom više nisam nikada progovorio, a i od ostalih sam se distancirao, znao sam kakva sam budala ispao, znao sam da će se priča o meni i mojoj gluposti proširiti gradom. Pitao sam se danima, kako je moguće da su svi to znali a samo ja koji sam to trebao da znam nisam imao pojma o tome…Ali nisam imao kud, osećao sam podsmehe gde god bi krenuo, čak i tamo gde me nisu poznavali imao sam osećaj kao da mi se svi smeju, čuo sam kasnije i da sam zaradio nadimak Devica.
Ali nije mi preostajalo ništa drugo nego da ćutim i trpim, ona je nastavila da mi bude dobra žena i domaćica, ali se nekih svojih navika nije odrekla…
A kako je sve teklo dalje i šta sam sve saznao da je radila pre mene i za vreme mene čitajte u nastavku…
