Kako sam kćerku smirio kurcem, nastavak
Ja i moja Tamara smo se jebali gotovo svakodnevno. Čak i kad žena nije na poslu. Napredovali smo, vrlo često nam je seks trajao maratonski, ona je svršavala u seriji, a ja sam dugo bio u njoj mijenjajući poze.
Ali osjetio sam da je nešto muči, kopka, da želi da me pita, ali da nema dovoljno snage.
Pogotovo nakon nedavne posjete moje mlađe sestre Jovanke, koja ima 40 godina i najbolja je mačka u kraju.
Ležali smo tako goli ja i Tamara, ja sam čekao da mi se kurac odmori i ponovo digne, mazili smo se lagano, ona je prebacila ruku preko mog stomaka i s vremena na vrijeme mi dirala jaja.
-Tamara, da li sam u pravu kad pomislim da nešto želiš da me pitaš ili da mi saopštiš, upitah.
Pogledala me je, uzdahnula, nasmijala se i rekla, pa jesi. Voljela bih da popričamo o ovome između nas. Čini mi se da smo olako ušli u vezu, lakše nego što to rade momci i djevojke. I lijepo nam je. Mene svaki put kad si među mojim nogama i kad prodireš snažno u mene hvataju nekakvi talasi, osjetim te u svakom dijelu tijela, kao da nismo u ovom svemiru.
-Kako to da smo ovalo olako prihvatili seks i kako je moguće da nam je ovoliko lijepo. Evo, ludo sam mokra, iako si me dobro natukao kurcem, moja pička gori i želi ga ponovo u sebi.
Kurac mi se počeo dizati, ali želio sam joj ispričati našu porodičnu priču, koja je išla sa koljena na koljeno i koju su prenosili samo određeni članovi porodice.
-Znaš Tamara, moji potomci su živjeli na planini oko Priboja. Djedov otac Jovo, moj pradjed bio je veoma bogat, ali i prijek čovjek. Pravi hajduk, hajdučina. Bojali su ga se svi. Imao je sinove i nju, najmlađu, kćerku Vidu. Vida je bila lijepa, jedra, zgodna. Imali su stado po šumama u planini. Pradjed Jovo se otisnuo u planinu, ostavivši trojicu sinova da se brinu o kući, njivama, konjima , kravama i imanju. On je sa stadom , dva magarca i psima otišao u planinu. Tačno je znao koji dio južne padine je dobar kada je zima surova. Jovina žena, prababa Đuja je umrla, pradjed Jovo je imao nekoliko žena u selu, imao je veze čak i sa djevojkama, kažu da je sa njima imao i potomke. Sa sobom je vodio Vidu, ona mu je kuhala jelo , pekla meso i hljeb, imao je kovani sač.
Jovo je bio jak, prejak, prijeke naravi, bio je majstor za kubure, noževe, postavljao je gvožđa svud okolo.
Nepoznatim ljudima koji bi zastali pored njega nije govorio da mu je Vida kćerka. Nije im mnogo govorio, ali odbijao ih je od šatora i stada. Jednom je neki nepoznat čovjek na konju zastao da napoji konja i da se odmori. Bio je na stotinjak metara od Jovinog šatora.Pravio se da ga nije vidio, zagrlio je Vidu ispred kolibe i rekao joj, nemoj se ljutiti niti suprostavljati, ali u pitanju je moja glava, a tvoja čast. Odglumićemo da nismo u srodstvu,l ne smije znati da si mi kćerka, mora pomisliti da si mi žena, kako bi se kanio ovoga mjesta. Već nekoliko puta ovuda nailazi, čini mi se da je begov čovjek.
Vida je pocrvenila i znala šta joj je činiti. Otac joj je rekao da mu polije da se opere do pasa. Bio je go do pojasa, mišićav i maljav, muškarčina koga bi svaka žena poželjela. Vida mu je polijevala, a on se kupao i krišom posmatrao izviđača.