-cekaj ja cu ti pomoci, Marija se ponudila. Joca se nasmejao, videlo se da je samo to i cekao i naslonio se na obe devojke. Marija ga je snazno drzala okos truka a i on nju bez pardona. Ana je bacala poglede prema meni ponekad, bez da kaze bilo sta. Perfektno smo se razumeli.
-Ma ja cu ga nositi, a vas dve cure ponesite tablu.
-TI cuvaj tvoju tablu molim te, rekla je Marija. Posto je volis vise nego mene. Okrenula se, namiglnula mi i isplazila se prema meni.
Stigli smo do Ambulante koja je bila zatvorena…
-Sranje, i sta sad upitala je MArija?
-Sjebao sam se, izdrzacu valjda sta bi drugo uradio. Ajde pomozite mi do auta i ici cu u dom zdravlja kad stignemo kuci u Solun. Tako da se on opet naslonio na 2 devojke i nastavili smo ka parkingu.
-U redu devojke, mnogo vam hvala rekao je Joca.
Krenuli smo da se oprastamo, Ana me je poljubila u oba obraza. Bilo je zadovoljstvo upoznati vas.. Razmenili smo poglede saucesnika, a Marija i Joca su se takodje poljubili i pozdravili. Devojke se pozdravise na kraju a Joca je seo u auto srpeman da krene. Pruzio sam mu ruku pozdravljajuci ga.
-Hvala na svemu, rekao je…
-Ma nema na cemu druze
Joca je stisnuo kvacilo i kriknuo bolno…
-Sranje ne mogu da vozim
-I sta cemos sada upitala je Ana? Ja ne znam da vozim…
Ostali smo svi nemi, ne znajuci sta dalje i kakvo resenje da smislimo..
-I ako ih ti odbacis upitala me je Marija?
-I kako da se vratim posle toga, protestovao sam
-Ma u redu je, sacekacemo da me prodje noga malo, pa cu uspeti valjda, vi se ne brinite idite vi kuci mi cemo ostati jos malo dok me ne prodje.
Opet se stvorila tisina, i onda sam ja prolomio jos jednom ludom idejom
.
-Ej pa mogli bi da ostanete u nasem stanu, mali je ali skupicemo se, sutra te odbacim do ambulante i sve ce biti ok. Posle toga ces moci da vozis bez problema…
Joca i Ana su se ucutali, Ana me je pogledala krisom…
-Sta ti kazs Ana na to?
-Ne znam…
-Ajde ostaite, insistirala je Marija.. To me je nateralo da se ugrizem za jezik, koji sam kurac predlagao.
