– “Sve sam pročitao.”, odgovorio sam.
– “Jesi li i sa ovog telefona?”.
– “Jesam”, odgovorio sam, mada je to bila laž i ona je to shvatila.
Uzela je telefon i ja sam krenuo da joj ga otmem iz ruke. “Nečeš čitati moju privatnost!”, proderala se. Vukao sam joj telefon iz ruke i počeli smo kao djeca da se naduravamo, dok sam joj prepustio njoj telefon. Više mi nije bilo ni važno. Počeo sam da vrištim:
– “Kurvo!!! Droljo!!! Kako te nije stid!!!”.
Ona se uplašila i počela je da plače: “Žao mi je, nisam htjela da te tako povrijedim…to je bilo samo jednom i samo smo se ljubili….”, nastavila je da plaće, suze su joj lijale niz obraze kao malo djete. Shvatila je da je pogriješila, ali meni to nije ništa značilo u tom trenutku. Bio sam izvan sebe. Htio sam da razbijam, da je udarim, da ubijem njega. Uzeo sam suđe sa stola i počeo da bacam. Razbijao sam sve što mi se našlo pred rukom. Vrištao sam, derao se na nju. Ona je plakala i molila me da prestanem. Rekao sam da bi je najradije sada ubio.
– ” Udari me molim te, sad mi se i ne živi.”.
– “Neču, ne mogu da te udarim, kada bi te udario, onda bih te i ubio.”.
Plakala je kao nikad dotad. “ubij me onda, zaslužila sam…”. Suze su tekle kao kiša. Ja sam bio bijesan. Nisam mogao da izdržim, ali sam pokušao da kontrolišem bijes. Razbio sam čaše, flaše, prevrnuo fotelju, ali opet sam se osječao tužnim. Ta agonija je trajala. Cijela soba je bila puna razbijenog stakla. Hodao sam u krug, ona je išla za mnom, preklinjala me, izvinjavala se. Nisam znao šta da učinim. Imao sam strašan nagon da joj se osvetim. Htio sam me mrzi, kao što sam ja nju mrzio u tom trenutku.
Otišao sam u toalet i zaključao vrata kada sam ugledao njen telefon koji je svom silom čuvala od mene.
– “Jesi li dobro?”, pitala je. Bio sam i dalje u šoku i nisam imao snage da progovorim. Izašao sam iz toaleta i obukao cipele. Zapitkivala me je gdje idem, šta ću, ali ja sam nijemo šutio.
Izjurio sam napolje i samo rekao: “Doći ću brzo.”. Ona je stajala tužno i gledala, nije znala šta da kaže. Odvukao sam se u park u blizini i izvadio njen telefon, počevši da čitam njihove romantične poruke. Bilo ih je puno. Cijela posljednja 3 mjeseca se dopisivala sa njim, dok je nije počeo ignorisati. Ludio sam. Šok je upravo postao još veći. Uz svaku novu pročitanu poruku, osječao sam sve veću tugu i bijes. adrenalin mi je ponovo počeo da raste.
Nakon što sam sve pročitao, vratio sam se kući. Ona je plakala, počela je da me grli, ljubi, ja sam je odbijao. Nisam imao snage da razmjenjujem nježnost sa njom, ali ona je zbog toga još više plakala.
– “Hajmo u krevet, molim te….molim te, smiri se….”, jecala je dok su joj suze klizile niz obraze. “Hajde!”, odgurnuo sam je odvažno i putio se prema sobi.
Ona je legla na krevet na stomak, zarila glavu u jastuk i počela snažno da se isplakuje.
– “Oprosti mi, molim te….”, jecala je i dalje.
Bilo mi je žao, ali sam je mrzio, htio sam da joj nekako vratim sve to. Adrenalin me je obuzeo, kao nikada do tad, a srce je kucalo ubrzano. Kurac mi se ukrutio. Pulsirao je snažno, bio je ogroman. Osječao sam se dominantno, dok je ona ležala u piđami tako nježna i ranjiva, skinuo sam bokserice i hlače. Kurac mi je pulsirao nevjerovatno snažno. Osječao sam se kao neki neobuzdani manijak. Skočio sam na krevet, divljački…uhvatio njene gačice i krenuo da ih poderem.
