Tu većer su se stvari počele komplikovati. Pošto je u centru prilično teško bilo naći parking, ostavio sam je ispred ulaza njene drugarice i otišao se parkirati u blizini. Trebala je što prije završiti, a ja sam čekao 5-6 minuta u autu i onda sam krenuo po nju pješke. Nje nije bilo. Zaboravio sam na kojem spratu je živila njena drugarica, a nisam imao dovoljno kredita da je nazovem. Obišao sam još par puta parking i ulaz, ali nje nije bilo. Pošto je bilo kasno, nisam imao gdje da kupim kredit, osim na sljedečoj tramvajskoj stanici. Kada sam je nazvao, ona se nije javljala na oba telefona koja je koristila. Imao sam čudan osječaj. Vratio sam se u auto i krenuo kući, pretpostavio sam da je zaboravila telefone kući, jer sam je ja trebao odbaciti sa autom. I da, ubrzo sam našao oba telefona i listao sam imenik da nađem broj njene drugarice.
Neka vrsta intuicije me je nagonila da pregledam i poruke, mada nisam imao taj običaj, jer sam poštovao njenu privatnost uzimajući u obzir da je bila komunikativna i da je komunicirala sa puno ljudi. U porukama nije bilo ništa značajno, ali sam se sjetio da se često sa nekim ljudima dopisivala preko Vibera. Pokrenuo sam Viber i zastao sam šokiran. “Esnaf”. To je bio profil sa kojim se vatreno dopisivala. “Volim te…”, “Ti si muškarac koji se najbolje ljubi…”, “Ne mogu da prestanem da mislim na tebe…”, “Jedva čekam da uđeš u mene…”. Što sam više listao poruke, više sam bijesnio. Ruke su mi se tresle. Obuzela me je neviđena huja. Srce mi je lupalo jako. Nisam znao šta da uradim. Prelistao sam sve poruke, nije ih bilo puno. Tada sam uzeo i drugi telefon, koji je bio prilično spor i pokrenuo sa Viber. Taman kada su se otvorile poruke, neko je pozvonio.
To je bila ona. Drhtao sam i dalje od uzbuđenja i šoka. Nisam znao šta da uradim. Bacio sam telefone na fotelju i otvorio vrata. Više ništa nije imalo smisla. Ona me je ljutito pogledala i odjurila je u toalet, kao da je sumnjala da će se nešta loše desiti. I dalje nisam bio siguran šta da uradim. Bila je to žena koju sam volio i za koju sam odvojio 8 godina svog života. U jednom trenutku se sve to slomilo u meni. Mrzio sam je. Gadila mi se. Osječaji su se smjenjivali svijetlosnom brzinom. Ludio sam, a u isto vrijeme sam bio tužan.
– “Ko ti je Esnaf?”, proderao sam se kroz vrata. Ona nije ništa odgovarala. “Odgovori mi, ko ti je Esnaf?”, dreknuo sam izbezumljeno. Otvorila je vrata i drsko je odgovorila:
– “Švaler!”. “To je moj švaler”, uzviknula je nakon kratke pauze i ušla u sobu. Išao sam u krug i spopala me je još veća huja.
Htio sam je udariti, ali nisam mogao. Gušila me je tuga:
– “Zašto….zašto si mi to uradila!?”, tuga mi se vidila na licu. “Zašto si to uradila nama…ja sam te sat vremena tražio, zivkao i da bi došao kući ovo moram saznati…Da me ovako varaš…Sa nekim debilom. Trebali smo novi život početi, a ti mi ovo radiš….ko je taj debil? Vlado?”.
Ona je imala i dalje ljutiti izraz lica i rekla je samo: “Jeste”.
U tom trenutku sam se uhvatio za glavu i pogledao telefon. Ona je tada shvatila da je uveliko pogriješila i pogledala me je tužno. Pitala je šta sam pročitao.
