Bilo je sparno i toplo letnje veče. Raspust je uveliko trajao, bio sam srednja škola bila je večernja tišina uz otvorene prozore. Ležao sam u krevetu, u kući sa majkom dok smo oboje bili na letnjem raspustu. Ja kao učenik i ona kao profesorka matematike. Lagano sam tonuo u san opijen mirisom cveća koji je dolazio sa ulice. Živeli smo u lepoj kući, u mirnom kraju, dok bi ponekad iz daljine dolazila pesma i muzik aiz ciganske mahale koja je bila preko puta našeg kraja.
Majka je bila u krevetu preko puta mog, čini mi se da je već spavala. Volela je da ranije legne, nekada spavala i preko dana pošto bi se ponekad desilo da je neko pozove da mu drži neki čas matematike, pa bi se zadržala popodne, možda ponekad i do kasno u veče. Ali uvek kada bi se vratila, čuo bih kako ulazi, tiho, da me ne probudi i odlazi u kupatilo. Posle toga prišla bi mi, da vidi da li spavam i poljubila nešno u obraz. A ja sam se uvek pravio da spavam. Mama je rado primala komšinice i komšije u posetu, mada bi više volela da ima goste kada nisam tu ili kada misli da spavam, ali bi ih ponekad čuo kako se u udaljenoj dnevnoj sobi zasmeju, i čuo bih nekada uzvik neki ili mamin kikotav glas. Tada bi se sve utišalo a ona bi lagano došla do vrata da proveri da me nisu slučajno probudili. Tako bi bilo i kad bi tata došao sa nekim kolegom malo kasnije kući, sa instituta u kojem je radio.Ali sada smo bili samo mama, sestra i ja, pošto je tata bio na službenom putu.
Tata je uvek voleo da mami neko pravi društvo. Zvao bi je telefonom, i ja bih čuo kako mama kaže – “Ne brini ljubavi, kum Irfan mi pravi duštvo…da, bio je zaista zlatan, doneo nam je jabuke, pa znaš da smo kumovi…da, ostaće do kasno…sinoć je bio veoma zlatan…deca su super…sin ti spava u sobi, divan je i miran a ćerka ti je u gradu sa drugaricama…”
Seka je bila starija od mene i volela je do ode sa drugaricama u grad, ponekad bi došla ujutru a mama bi je grdila, mada sve sa osmehom, i seka bi imala osmeh na licu, mada mi je izgledala sva iznurena i odmah išla na tuširanje i ukrevet iako je bilo čak 10 sati pre podne i svi su odavno bili budni. “Sva je na mene” komentarisala bi mama. Mama ju je usmeravala da je bolje da se druži sa našim Romskim kumovima i da je polako vreme da se okumi i ona
Čika Irfan i moji bili su kumovi. Nisam znao kako pošto nije nikada bilo slika sa neke svadbe a ni oni nisu bili na tatinoj i maminoj svadbi. Kum Irfan i cela njegova porodica, a bilo ih je dosta, su bili naši kumovi i tako smo se zvali. Oni su romi iz romskog naselja koje se nalazi veoma blizu naše kuće. Oduvek su se naše dve porodice poznavale, i bile kumovi, mama je jednom prilikom pričala Suadu, Irfanovom najmladjem sinu, mom drugaru, koji je bio divan drug a bio crn kao crnac, kako smo mi kumovi još odavno i da je to porodična tradicija, i da je njegov čukundeda bio kum sa našom čukunbabom. Suad je bio baš drugar i on i njegova braća, bilo ih je šestoro braće i sestara. I svi smo se igrali zajedno. Mama i tata su uvek govorili da su nam kumovi svetinja, ali da ne pričamo puno o njima sa belim ljudima jer oni to ne razumeju. Moj drugar i kum Suad bio je divan i sve tajne smod delili. On mi je rekao da smo mi posebna vrsta kumova i da jedni sruge jako pomažemo. On je bio moej godište ali je puno više o svemu znao, posebno o ženskama i seksu. Naučio je to od oca, kuam Irfana koji je imao ženu koju je hteo, romkinju, belu, svejedno, muslimanku, kao oni ili ne.