Kum Irfan je ponekad dolazio kod mame, kada bi pokucao na vrata i rekao da ga moj tata šalje da nešto popravi. Mene bi tada mama, uz osmeh poslala da se igram na ulicu. I Irfanov najstariji sin Bekim bi ponekad dolazio da mu mama daje časove matematike kada bi zapeo u školi. Uvek kada bi Bekim došao, pozdravio bi se samnom i mama bi izašla da ga dočeka. Uvek je imala divan osmeh na licu. I uvek kada bi Irfan ili njegov sin došli, mama bi imala neku lepu haljinu, bila našminkana i sva poletna. Onda bi me poslala da odem kod kuma Irfana da mu nešto pomognem oko bicikla, ili oko auta, dok ona daje časove njegovom sinu Bekimu ili ako je kum Irfan došao u posetu, njegovi sinovi bi se igrali samnom.
Bekim je bio lep i visok dečko, svetliji od svoje braće, ali opet tamne kože. Bio je prijatan ali se nije osmehivao. Mada bi bio veoma nasmejan i srećan kada bi se završili časovi kod mame i kada bi se vratio kući da mi kaže da me mama zove da dodjem. Tada bi mi kum Irfan dao neku čokoladicu i potapšao po ramenu i rekao da sam pravi majstor. Bekim je često imao probleme u školi i voleo da se bije. Njegova majka, kuma Suada bila je žena Romkinja, onako krupna ali duša od žene. Dosta i privlačna. Grudi i zadnjica poveliki a ćerke su bile na nju.
– “Jao Svetlana, jao Ceco – tako se zove moja mama – ne znam šta ću sa ovim naj starijim . Taj je toliko nestašan, zaostaje u školi ali najgore sav je pun energije, nema gde da je ispolji, pa ni boks treninzi ga ne smiruju. Molim te, kumo, da vidiš da mu malo ti pomogneš. Nekako da tu energiju pravilno usmeriš”. Tako sam čuo razgovor jednom, dok sam bio u dvorištu. Nenadano sam došao sa ulice gde sam se igrao i kroz dvorišni prozor dnevne sobe to čuo. Kuma suada je nastavila: “Znaš da smo kumovi i da je red i ja i moje ćerke ćemo pomognemo tvom sinu kada bude trebalo”….. Mama ju je pažljivo slušala, sa osmehom i klimala glavom.
– “Naravno a smo kumovi i zato i služimo, znaš koliko dugo su naše porodice kumovi. Tvoja porodica je oduvek bila tu za našu, i kada ste bili nadničari i radili na našim imanjima. Tradicija je to. Krv da se osvežava”
Napravio sam se da ulazim na kapiju i namerno lupio njome.
“Evo ga dolazi” čuo sam mamu kako šapuće. Tetka Suada i mama stajale su na vratima i gledale me.
– “Sine, ideš sada da čuvaš kuma Suadu, kum Irfan nije tu a sinovi su joj negde po gradu. Hoćeš?” Potvrdio sam “Baš si zlatan” – i kuma Suada bi me povela za ruku, i bila je jako fina prema meni kao i uvek. Uvek je govorila kako ću ja biti naslednik i glavni kum u porodici. Odvela me je nekoliko kuća dalje, kod njoh, preko ulice su živeli u velikom zajedničkom dvorištu na početku cigan male. Zatekli smo Bekima, do pojasa golog kako diže tegove u dvorištu.Bio je mišićav, iako su tegovi bili od šipke sa betonskim tegovima na grajevima. Pozdravili smo se. Kuma Suada me je poslala unutra da jedem kolače koje je spremila na stolu za mene. Obratila se sinu.
-”Hajde, kod kume da ti pomogne. I okupaj se znojav si.” Bekim je krenuo ka unutra ali majka ga je zaustavila.