– “Kumo pomagaj ako Boga i Alaha znaš! Pobedsne ovaj moj opet načisto. Ako smo kumovi, pomagaj.” Mama joj je rekla da ne plače, da udje unutra i da se smiri id a će ona odmah otići kod njih.
Ovo nije bio prvi put. I uvek kada bi se to desilo kuma Suada bi ostala kod nas da bude samnom a mama bi se obukla na brzinu i otišla kod njih da smiruje kuma Irfana.
Gledao sam iz kreveta kako mama preko satenske gotovo prozirne spavaćice oblači crvenu letnju haljinu. Sela je na fotelju, uzela je papuče sa štiklicomi krenula napolje. Čudilo me je kako nije obukla donji veš. Opet, leto je, ali ipak…. Okrenuo sam ne ka mami na prozoru i video njenu plavu kosu kako leluja na večernjem letnjem povetarcu i kako njiše velikim kukovima. Tetka Suada, me je povukla nežno za ruku
– “Hajde, mili kumiću u krevet,mama će biti tu kada se probudiš”
II DEO
Ležao sam u krevetu i san nikako da mi dodje na oči. Mislio sam na majku koja je otišla onako sama da smiruje kuma Irfana. Nije bio prvi put, a bojao sam se. Znao sam da je umeo da bude nasrtljiv prema ženama kada popije. Okretao sam se u krevetu sa tim mislima. Hoće li biti nasrtljiv prema majci? Hoće li ona uspeti da ga umiri? Zašto je izašla onako obučena. Samo će ga još više uzbuditi.
Njena odeća više je otkrivala nego što je sakrivala…. prolazili su minuti, pola sata….sat… Kuma suada ležala je u maminom krevetu. Mislim da ni ona nije spavala. Okretala se i ona u krevetu. Pravio sam se da sam zaspao a neka čudna čežnja javila mi se u donjem stomaku. Neka čudna mešavina nervoze, uzbudjenja, bespomoćnosti a opet neki čudan osećaj, ne sasvim negativan. Tada to jeoš uvek nisam razumeo. Tu čežnju, nemir, neizvestost i zamišljanje šta ti sada radi voljena osoba i šta joj se dešava….
Čuo sam korake niz nemu ulicu. Poznao sam po zvuku mamine štiklice. Udarci njenih koraka prošli su pokraj otvorenog prozora i otvorila se kapija. Kuam Suada je brzo ustala iz kreveta da dočeka mamu na vratima.
– “Nije još sve gotovo”…rekla je mama tiho. Video sam kroz poluzatvorene oči, još uvek se pravećid a spavam kako su se kuma Suada i mama zagrlile.
– “Hvala ti Ceco šta činiš za nas” rekla je kuma. Mama ju je pomazila po kosi. Video sam da joj je ona crvena haljina bila raskopčana na grudima. Satenske spavaćice ispod, u kojoj je izašla – više nije bilo. Bila je samo u haljini. Pri svetlu sam video da joj je kosa bila vrlo neuredna. Mama se okrenula kuma Suadi držeći je za ruke.
– “Provešću noć sa njim da se sasvim smiri do jutra. Moram se okupati. Za to vreme ti uzmi decu i dovedi ovde da nas ne gledaju”
Onaj nemir u stomaku mi je proključao, popeo se u srce. Htelo je da iskoči.
Suada je mamu još jednom poljubila i zagrlila. Zatim je nestala brzim koracima ka svojoj kući. Mama se okrenula ka meni. Žmurio sam. Prišla je nežno, da me ne probudi i nadnela se nad moj krevet. Pomilovala me je nešno po kosi i poljubila u obraz ovlaš mi dodirnuvši obraz usnama. Osetio sam miris soli…znoja, pomešan sa maminim parfemom i blagim alkoholom. Okenula se i zanjihavši zamašnim kukovima krenula ka kupatilu. Čula se voda a ja sam se orkenuo ka zidu. Ljubila se. Sigurno. Sasvim sam siguran. Bio sam crven u obrazima a ona napetost u stomaku, me je sasvim obuzela. Otkrivao sam nešto novo, novo poglavlje života. Ljubila se sa kuma Irfanom. On pije. Mama ne. Ono je njegov miris na njoj. Ne verujem. Pa ipak…. Iz razmišljanaj me prenuo bat koraka. Suada sa decom. Došla je sa dva sina i ćerkom. Dve stariej su bile kod rodbien u poseti.