“Aaaaahhhh… daaa… jebi meee! Uništi meee!”, počela sam i ja da vičem kroz suze i uzdahe, potpuno se predajući tom brutalnom besu.
Nakon nekoliko minuta tog bolesnog divljanja i silovanja na krevetu, muž je ispustio blesav krik i svršio duboko u mene, ostavljajući me skroz raščupanu, crvenu i polomljenu na krevetu, dok je Mladenov telefon na noćnom stočiću svetleo od stiglog odgovora…
Nakon onog morskog haosa, moj muž je bio ubeđen da me je onom brutalnom kaznom na krevetu potpuno doveo u red. Mislio je da je sa Mladenom gotovo i da sam ponovo njegova poslušna, mirna supruga. Pred sam njegov povratak u Francusku, odlučio je da napravi veliki ručak kod nas u kući – da proslavimo, okupimo rodbinu i ljude iz komšiluka pre nego što otputuje.
Među pozvanima su, naravno, bili i Mladenovi roditelji… a sa njima je došao i on. Moj mladi jebač.
Kuća je bila puna ljudi, galama, muzika, stolovi prepuni hrane i pića. Svi su se smejali, pričali, a moj muž je izigravao savršenog domaćina, ponosno me grleći oko struka pred gostima. Niko ništa nije sumnjao. Niko na svetu nije mogao ni da zamisli šta se zapravo dešavalo između mene i onog mladog sportiste koji je sedeo samo par mesta dalje sa svojim roditeljima.
Mladen je bio obučen u usku majicu koja mu je savršeno isticala ona njegova krupna ramena. Svaki put kada bi nam se pogledi sreli preko stola, stomak bi mi se okrenuo od bolesnog uzbuđenja. U njegovim očima se videlo čisto ludilo – izgarao je od želje da me ponovo dohvati, naročito sad, pod nosom mog muža.
Namerno sam obukla onu usku, lepršavu letnju haljinu, a dole, naravno – nisam obukla gaćice. Znala sam da će mi u nekom trenutku zatrebati ta prednost.
U sred ručka, muž me je potapšao po dupetu i tiho mi rekao:
“Ljubavi, nestalo je hladnog piva i vina u frižideru, trkni do letnje kuhinje u dvorištu i donesi par flaša.”
“Naravno, odma’ ću”, odgovorila sam sa onim mojim najpokvarenijim osmehom, ustajući od stola.
Dok sam izlazila kroz vrata, uhvatila sam Mladenov pogled i sasvim diskretno mu namignula, pokazujući glavom ka dvorištu. Nije mu trebalo dva puta reći. Sačekao je minut, a onda je ustao i slagao svoje da ide do toaleta.
Ušla sam u letnju kuhinju, polumračnu i tihu, i tek što sam otvorila veliki frižider, vrata iza mene su se tiho zaključala. Okrenula sam se, a Mladen je već stajao tu. Lice mu je bilo napeto, a u očima mu se videla čista, divlja glad.
“Katarina… jebem ti sunce, izludeću od tebe večeras”, prošaputao je bolesno napaljenim glasom, dok mu se među nogama već ocrtavala ona njegova brutalna batina, spremna da eksplodira.
“Tiše, budalo, čuće nas… muž mi je na pet metara odavde”, rekla sam kroz prigušen smeh, iako mi je pica u tom sekundu postala potpuno mokra od straha i uzbuđenja.
Mladen me je u sekundi odlepio od stola, okrenuo me i pribio uz hladan zid letnje kuhinje. Podigao mi je obe noge oko svog struka, a njegova krupna sportska ramena su me pritisla toliko jako da nisam mogla ni milimetar da se pomerim. Bez sekunde pauze, ponovo se celom dužinom zabio u mene otpozadi, dok su nam tela pljeskala o zid.
