Završili smo zadihani na podu, smejali se i pričali neke nebitne stvari. ona je rekla “upravo si postao moj asistent u kafiću, nisi običan konobar, to si zaslužio svojim trudom hahahhaahaa”.
Par nedelja nakon one ludnice u kancelariji, Nataša me je potpuno prebacila na mesto svog ličnog asistenta. Muža i dalje nije zanimao kafić, pa je odlučila da proširi posao i otvori još jedan lokal, ali ovog puta u Novom Sadu. Rekla mi je da idemo na dvodnevni poslovni put kako bismo ugovorili saradnju sa nekim tamošnjim dobavljačima i pogledali prostor.
Ceo put do tamo je bio čist nalet adrenalina. Nataša je vozila svoj besni džip, a na sebi je imala belu, pretesnu košulju i onu njenu prepoznatljivu crnu suknju sa šlicem koja joj je stalno bežala uz one njene opasno jake, moćne butine. Naravno, naočare sa crnim ramom su bile na licu. Svaki put kad bi menjala brzine, namerno bi mi ruku spustila na koleno, gledajući me preko ramova onim svojim krupnim, crnim očima.
Stigli smo u Novi Sad kasno popodne, završili te dosadne sastanke oko ugovora, a onda je usledio najbolji deo – odlazak u apartman koji je rezervisala u samom centru grada.
Čim sam otvorio vrata apartmana, shvatio sam da je sve unapred smislila. Apartman je bio ogroman, luksuzan, sa ogromnim bračnim krevetom od bele kože na sredini sobe. Nije bilo nikakve gostinjske sobe. Samo taj jedan krevet.
Nataša je ušla, bacila ključeve i torbu na sto, i odmah skinula štikle. Onih njenih desetak kila viška je u ovom luksuznom ambijentu izgledalo još moćnije, a njeno ogromno, jedro dupe je prosto pucalo pod onom suknjom dok se protezala nakon puta.
“Uh, crkla sam od ove vožnje i sastanaka…”, uzdahnula je duboko onim svojim prepoznatljivim, promuklim milf glasom. “Hajde, Marko, nemoj da stojiš tu kao kip. Otvori onaj mini-bar, vidi šta ima od žestine, pa da proslavimo ovaj uspešan ugovor.”
Sipao sam nam po jedan jak viski, a ona je prišla prozorima i navukla teške, tamne zavese, izolujući nas potpuno od spoljnog sveta. Okrenula se prema meni, skinula košulju i ostala samo u onom svom crnom čipkastom brusu iz kog su teške četvorke bukvalno kipele, oznojene od puta.
“Znaš, mali…”, šapnula je, uzimajući čašu iz moje ruke i fiksirajući me pogledom preko crnih naočara koje namerno nije htela da skine. “U Novom Sadu nas niko ne poznaje. Ovde niko ne može da nas prekine, a zidovi ovog apartmana su bolesno debeli… Možeš da mi radiš šta god poželiš, i mogu da vrištim koliko god hoću.”
To je bila varnica koja je zapalila sve. Moja kita je u sekundi postala tvrda kao stena, pucajući pod farmerkama. Zgrabio sam je obema rukama za one njene brutalne, teške bokove i silovito je pribio uz zid apartmana. Nataša je istog trenutka pustila prvi, glasni krik od neviđenog uzbuđenja.
Skliznula je niza zid pravo na kolena na onaj luksuzni tepih. Strgala mi je kaiš i farmerke nadole, a moja batina je divlje iskočila napolje, pulsirajući joj ispred lica. Bez sekunde čekanja, Nataša je zinula i sabila celu batinu duboko u grlo. Krenula je da puši tako manijakalno i pohotno, uvlačeći me do samog korena, dok su joj se one teške sise divlje tresle. Uhvatio sam je za crnu kosu i nabijao joj se, a ona je krenula bolesno jako da vrišti i stenje kroz zube, dok joj je pljuvačka curela niz bradu preko onih crnih naočara. Ceo apartman je odjekivao od njenih prigušenih krika.
