Kita mi je u boksericama istog trenutka skočila i postala tvrda kao stena, pulsirajući toliko jako da je šav pucao. Nisam mogao više da izdržim, mozak mi se skroz isključio od tog prizora.
Otišla je skuvala kafu, spremila doručak, jeli smo pričali kako je bilo juče, odjednom rekla mi da mora da ide u kupovinu i ja da idem kući, a da me čeka iznenađenje u ponedeljak kada dođem u drugu smenu.
Pokupio sam se i otišao kući, a ta njena rečenica mi nije izbijala iz glave ceo vikend. Bukvalno sam premotavao film u glavi – šta to Nataša sprema? Slika nje u onom sivom šorcu i crnom brusu u 10 ujutru mi je spaljivala mozak dok sam brojao sate do ponedeljka.
Konačno je došao i taj dan. Moja smena je počela, a Nataša je celo veče igrala ulogu stroge i nadrkane šefice. Nosila je pretesnu crnu suknju sa dubokim šlicem i belu košulju, a one naočare sa crnim ramom su joj davale neviđeno opasan izgled. Šetala je između stolova, naređivala, a ja sam jedva izdržavao da je ne zgrabim pred svima dok joj se ono ogromno dupe njihalo pred mojim očima. Svaki put kad bi prošla pored šanka, samo bi me značajno pogledala preko onih crnih ramova.
Oko ponoći, kafić se konačno ispraznio. Ostali radnici su završili svoj deo, pozdravili se i otišli, a u lokalu smo ostali samo Nataša i ja. Srce je krenulo divlje da mi lupa. Dok sam brisao šank, čuo sam kako se sa sprata, gde je njena kancelarija, otvaraju vrata.
“Marko, ugasi svetla dole, zaključaj ulaz i popni se kod mene sa pazarom”, odjeknuo je njen duboki, promukli glas kroz prazan kafić.
Uradio sam sve na brzinu, ruke su mi se bukvalno tresle. Ugasio sam glavna svetla, zaključao vrata lokala i krenuo uz stepenice. Kada sam otvorio vrata njene kancelarije, unutra je svetlo bilo prigušeno, a Nataša je sedela u velikoj kožnoj fotelji iza svog masivnog radnog stola.
Već je skinula košulju – ostala je samo u onom crnom čipkastom brusu iz kog su njene teške, oznojene četvorke prosto kipele, a crna kosa joj je bila puštena preko ramena. Naočare nije skidala. Na stolu je stajala otvorena flaša Džejmsona i dve čaše.
“Zatvori vrata i zaključaj ih”, rekla je tiho, fiksirajući me onim svojim krupnim crnim očima.
Okrenuo sam ključ u bravi, a ona je polako ustala iz fotelje. Onih desetak kila viška je u ovom polumraku izgledalo bolesno dobro – tačno se videlo kako joj se sve salilo u te brutalne, teške bokove i ogromno dupe koje je zateglo onu crnu suknju do pucanja. Prišla mi je na korak razdaljine, a miris njenog parfema i viskija me je skroz zaludeo.
“Rekla sam ti da te čeka iznenađenje…”, šapnula je, unela mi se u lice i namerno mi prešla noktima preko grudi, spuštajući ruku pravo dole ka mom šorcu, gde je moja kita već bila tvrda kao stena. “Celo veče me gledaš kako gazdujem… a sad hoću da vidim kako ti gazduješ sa mnom.”
Uhvatio sam je čvrsto za dugu crnu kosu i nabio joj se do samog grla, a Nataša je istog sekunda počela divlje da vrišti kroz zube dok me je gutala. Taj prigušeni, pohotni krik iz njenog grla odjekivao je kancelarijom dok su joj se one teške četvorke tresle pod crnim brusom. Pljuvačka joj je curela niz bradu, a ona je vrištala i stenjala bez prestanka, potpuno luda od moje batine.
