«Ivana» – jedva čujno je odgovorila sve više obarajući glavu. Par trenutaka vladala je tišina , tad on opet progovori
«Slušaj vamo … digni glavu i gledaj me dok ti govorim…» , ona podiže glavu i u polumraku pogled joj sretne njegove crne oči koje su sad izgledale još mračnije , natkriljene gustim obrvama – «Vako ti stvari stoje , u mene familija generacijski ima dvi tradicije , prvo , muški su uvik mogli … i drugo , uvik smo pazili jedni na druge. Znači onaj moj ne može ti ništa?».
Nemoćna da odgovori dok joj se grlo steže , a oči se polako pune suzama Dunja samo niječno odmahne glavom. «A ti si plodna?». Ovaj put potvrdno klimne. «E dobro , kad je tako , kad već on ne može ima ko može … ima to ko obavit za njega».
Dunja ga zapanjeno pogleda , istovremeno je hvatala potpuna panika i bijes , odjednom pronađe snage za glasan povik protivljenja –
«Molim?! Jesi li ti normalan?!». Brzo je krenula prema vratima , ali on je snažno zgrabi oko struka. Izgubila se , činilo joj se da gubi tlo pod nogama , a onda je shvatila da se to stvarno i događa. Podigao ju je i nosio prema krevetu , govoreći joj na uho
« Ne pravi probleme , brzo ćemo … nemaš kome vikat , ni koga dozivat». I zbilja nije puštala glasa , ne toliko zbog njegovog upozorenja koliko zbog svoje paraliziranosti strahom. Kad ju je bacio na meki krevet samo je utonula , a haljina joj se digla do pola butina. Već u slijedećem trenutku osjetila je njegovu ogromnu tjelesinu kako je pritišće. Činilo joj se da će je zdrobiti , a miris njegovog znoja sve joj je učinio još odvratnijim i težim. Niz lice su joj tekle suze i samo je uspijevala tiho izreći
«Nemoj molim te». Ali nije ju slušao. Sada je njegove ruke uopće nisu dodirivale , jednostavno ju je pritisnuo tijelom tako da se nije mogla maknuti , a ruke su mu bile zauzete raskopčavanjem hlača. Uskoro je završio s tim poslom , a tada se malo odmakne od nje , gurne joj obe ruke pod haljinu , dohvati rub gaćica i jednim potezom ih potrga. Cijelo vrijeme držala je skupljene noge , a on joj sada zapovjedi
«Raširi». Nije ga poslušala , a suze su joj potpuno oblile lice. «Raširi reko sam!» – i grubo joj razmakne noge rukama. Nije imala nikakvih izgleda da se odupre njegovoj snazi. Uspio se uglaviti među njene noge , rukama je dohvatio njene guzove i namještao se. Opet ga je kroz plač zamolila
« Nemoj …. molim te nemoj … mol…» – zadnju molbu nije stigla izreći , osjetila je kako se probija u nju.
Svom težinom se prevalio na nju i zabijao se dok je ona pod tako prevelikim teretom bez glasa plakala pokušavajući uhvatiti dah. Trajalo je manje od minute , osjetila je kako sve teže diše , par put je snažnije prodro , zatresao se i svršio u nju. Još je kratko ostao na njoj , a onda se otpuhnuvši digao , podigao hlače , i bez riječi izašao iz sobe. Ostala je ležati sa nogama prebačenim preko ruba kreveta , na licu joj je bila razmazana šminka ali suze su prestale , više nije plakala , a kad su se vrata otvorila dobro je znala što slijedi i jednostavno je prelomila u sebi. Kad im se ne može oduprijeti prihvatit će situaciju , pomiriti se i ne opirati.
Čije je dijete? ?
Dal je moguće da to treba da ti kaže… auuu rodjače!
Treba 🙂
Superrrrr