Maja: “Ovaj pribor nije za mene već za mamu.”
Marko: “Ahaa… e pa odlična ideja. Zaista je krajnje vreme. Samo, kako ćeš je naterati? Vidiš da neće ništa sama da uradi.”
Maja: “Neću je naterati, to je nemoguća misija…”
Pogledao me je zbunjeno i počešao se po glavi.
Marko: “Znači… ti ćeš je brijati?”
Maja: “Marko, znaš da ne mogu sama. Ako se ponovo onako bude pomerala mogu da je povredim.”
Marko: “Pa dobro… obrijaćeš joj noge, ništa strašno. Mogu da ti asistiram.”
Maja: “Ne samo noge. Video si da joj je dole… haos!”
Odmah je počeo da odmahuje i glavom i rukama.
Marko: “A ne, ne, ne… to ne. Brijanje one stvari… to ne.”
Maja: “Jooj ajde molim te budi odrastao makar na pet minuta. Nije ni čudo što te još uvek zovem – braco. Treba mi tvoja pomoć… pa i meni je malo neprijatno pa šta da radim.”
Marko: “Nije to isto. Ti si žensko. Vi žene to radite stalno. Plus obe imate iste… ženske delove.”
Maja: “Stvarno ne razumem u čemu je problem. Niko te ne tera da gledaš, samo da budeš prisutan i da pridržavaš mamu. Ništa više.”
Nije mu bilo drago ali je na kraju ipak prihvatio. Međutim, imala sam još jedno obaveštenje za njega.
Maja: “I treba da budemo samo u donjem vešu. Smočili smo odeću juče… još sada sa penom i dlakama…”
Marko: “Zapravo, mislim da si u pravu. Ne želim da peresm stvari svaki dan.”
Kako ne bih bila baš u donjem vešu, obukla sam svoj bikini, običan neki crveni koji zapravo nisam ni koristila. Bio je nešto veći kako bi dobro sakrio moje bujne grudi i veliku guzu, ne želeći baš da budem previše raskalašna pred bratom.
Svoju tamno crvenu dugu kosu sam vezala u rep i otišla u maminu sobu gde me je brat već čekao. Imao je na sebi bokserice koje su bile nešto uže i duže, do pola butine.
Nije imao mnogo dlaka po telu i mogla sam da se uverim u njegovu finu zategnutu figuru. Dugo ga nisam videla tako polu-golišavog i shvatila sam da je moj braco lepo porastao i razvio se. Blaga izbočina na boksericama mi je na kratko ukrala pogled, ali sam se pribrala i krenula mami da objašnjavam svoju ideju.
Maja: “Mama, braco i ja smo odlučili da ti pomognemo da se obriješ. Jel je to u redu?”
Niakakva reakcija.
Marko: “Mama dovoljno je da samo klimneš glavom, molim te. Ne želimo ništa što TI ne želiš.”
Maja: “Mamice bićemo nežni kao i juče, ništa ne brini. Hoćeš nam dozvoliti da te obrijemo?”
I tada posle ko zna koliko vremena veoma stidljivo je potvrdno klimnula glavom. Nije i dalje bilo reči ali je za brata i mene ovo bio sjajan trenutak, i važan pomak u maminom “izlečenju.”
Marko je ovaj put seo pored mame i pridržavao je a ja sam sela između maminih blago raširenih nogu i počela da trljam penu, za početak, na njene noge.
Mama je naslonila glavu na svog sina i mirno sedela uživajući u mom nežnom dodiru. Brat je pratio moje pokrete brijačem i posmatrao kako mamine lepe i duge noge postaju sve belje i glatkije.
Maja: “Jaooj mama, vidi kako imaš lepe noge. Jel tako braco?”
Marko: “Zaista, mama ovako si mnogo lepša. Jel ti se sviđa… pogledaj.”
Otvorila je oči samo na trenutak, pogledala svoje glatke obrijane noge i ubrzo ponovo zažmurila. Mali osmeh se mogao videti na njenom licu.
