Ušao je vidno srećan što je ponovo kući i otišao u sobu. Sipala sam nam po sok i pošla kod mame.
Maja: “Mamice, evo limunada za tebe. Znaš ko je stigao? Tvoj Marko. Došao je da te vidi mama.”
Očekivala sam barem neku reakciju, makar blagi osmeh… ali ništa.
U tom trenutku Marko je ušao ali je stao na vratima. Pokazao mi je prstom da mu priđem.
Marko: “Maki, ovo je mama?” – zbunjeno ju je gledao.
Maja: “Jeste. Vidiš kako se jadnica zapustila… ajde priđi i poljubi je. Biće joj sigurno drago.”
Marko: “Hoću naravno ali… kakav je ovo smrad?”
Maja: “Jooj ništa me ne pitaj! Provetravam stalno ali… neće da se kupa a ja sama ne mogu da je podignem i odvedem do kupatila. Ali dobro, barem obavlja nuždu sama… mada koliko malo jede i to je retkost.”
Brat je lagano prišao mami i nežno je poljubio u obraz. Nije reagovala ali sam po boji njenog lica, koje je pocrvenelo, primetila da joj je njegov dodir prijao.
Marko: “Mama, jel me čuješ? Mama, došao sam da ti pomognemo da nam ponovo budeš srećna. Znam da te je tatina smrt veoma pogodila ali život ide dalje. Moraš da budeš jaka… moraš zbog Maje i mene.”
Mama nije reagovala. Brat je brzo ustao sa kreveta i prišao mi.
Marko: “Za početak moramo je naterati da se okupa. Ovo je zaista nepodnošljivo. Jel se slažeš?”
Maja: “Apsolutno. Kako ćemo?”
Marko: “Odvešćemo je i smestiti u kadu. Ne izgleda mi da će hteti sama… moraćemo je mi okupati. Posle ćeš je ti presvući, bolje je pošto si ti devojka… prirodnije je nego da ja…”
Maja: “U redu. Ajde, ti za jedno rame ja ću za drugo i uspećemo.”
Podigli smo mamu koja je bila mrzovoljna ali nam ipak nije pravila probleme i uspeli smo da je uvedemo u kupatilo.
Maja: “Mama, moraš da se okupaš. Nije zdravo ovako. Hoćeš moći sama? Mamice, hoćeš sama da se okupaš?”
Nije odgovarala.
Marko: “Mama, jel želiš da mi to uradimo?”
Tužno je pogledala u pod i kao da je malo pokrila rukama grudi preko svoje spavaćice iz koje danima nije izlazila.
Maja: “Ne brini mama, nećemo te skinuti skroz ako se stidiš. Bićemo nežni i nema čega da se plašiš.”
Otkopčavala sam joj dugmiće bez njenog protivljenja. Brat ju je zagrljenu pridržavao dok sam je svlačila. Skinuvši joj spavaćicu ubacila sam je odmah u mašinu za veš.
Marko: “To ti je pametno. Trebamo i ostalu posteljinu sa njenog kreveta da operemo. Mama ako nije problem da uđeš u kadu i da sedneš.”
Zajedno smo je zaseli u našu veliku kružnu kadu i pustili lagani mlaki mlaz vode. Bila je u svom donjem vešu i činila se i dalje malo uplašenom ali ipak ne kao ranije.
Marko je počeo da prska vodom po maminom telu a ja sam pripremila šampon i sapun za tuširanje. Gledali smo mamino mokro telo kako dolazi sebi.
Kako je samo bila zgodna žena. Uvek tako vitka i ženstvena. Ceo život, šta god da je jela nije se gojila.
Za razliku od nje ja sam imala osećaj da šta god pojedem odmah mi se lepi. Doduše nije mi išlo ništa na stomak već u moje grudi, butine i dupe. Tako da sam, za razliku od maminih malecnih grudi i male čvrste guze, ja bila pozamašna u tim delovima.
Marko: “Seko, mislim da je mama…” – prišao je da mi šapne – …”malo je zarasla.”
