Umorni, zaspali smo zagrljeni na stolu. Probudila su nas deca koja su se vracala sa ovcama kuci. Zbunjeni i uplaseni, za trenutak smo propratili njihov prolazak pored kolibe. Jedno drugo pogledasmo i uhvatismo se u nov zagrljaj. Poljubac bez kraja. Ona zatim dodade:
– Za danas je dosta. Ja sad idem. Ti kreni kasnije. Obavezno dodji sutra kad ustanes ovde u kolibu. Ja cu te cekati.
Svaki dan me je sadcekivala u kolibi dok sam bio u selu. Zadnji dan mi je poklonila kupaci kostim za uspomenu. Moja uspomena je ostala u njoj i u kolibi.
