Za kratko vreme bili smo na vrhuncu. On je eksplodirao. Razlio je svoju tecnost negde duboko u njoj. Stegao sam je na svoje grudi, kad se cula njena majka.
– Sta radis Maro?
– Ucim, majo. Pa se ubodoh na trn iz sena. Zato sam vrisnula.
Ja sam se smejao, dok je ona na njemu zakopcavala svoju bluzu da bi se javila majci.
– Sad me vise ne bode. Zacepio sam usta rukom da ne eksplodiram od smeha. Ona se polako njihala tako da je on ponovo oziveo. Brzo se snasla i stavila ga tamo gde je vec bio. Skakala je veselo, sto joj je majka poverovala. Bez svoje kontrole kretanja ponovo je vrisnula.
– Sta je Maro?
– Opet me ubode trn.
– Jesam li ti vec rekla da ne ucis na senu? Silazi dole.
– Odmah majko, samo da zavrsim lekciju koju sam zapocela. Opasno je prekidati. Mogu zaboraviti. To bi bila velika steta.
To nas je malo smirilo, dok je njena majka otisla u kucu.
– Budalo, vadi mi dojke napolje. Puci ce mi.
Moje su ruke brzo zadigle njenu bluzu. Za kratko vreme ponovo smo uhvatili onaj ritam od pre. Bili smo blizu kraja.
– Sad. Jace, jace. Brze, molim te.
Njena utroba je progutala novi sok koji je on velikodusno dao.
– Bas si zlatan. Molim te, dodji i posle rucka. Samo gledaj da te niko ne vidi.
Tu zapovest sam vrlo rado prihvatio.
Dosao sam radostan kuci. Tetka sretna sto sam veseo, pa uz ponude za rucak, kao za sebe govori:
– Mora da ti se ovde svidja.
– Da tetka.
Misli moje su bile kod Mare.
I vazduh ti ovaj prija.
– Da, da tetka.
Na brzinu sam rucao.
– Odoh ja sad malo u setnju da obidjem okolinu.
Mara me je vec cekala.
– Idemo u setnju. Hocu da ti pokazem kolibu. U njoj ima svega. Tu se okupljamo kad je kisa. Nekad budemo i po citav dan. Lepo je, veruj mi.
– Boga, Maro, ona je podaleko.
– Eno je tamo, u onom sumarku.
Stvarno lepa koliba. U njoj dve klupe i veliki sto i to jos pravo drvo. Miris drveta i svezina cistog planinskog vazduha, prosto da poletim. Mara se prva snadje. Obavi mi ruke oko vrata. Nezni poljubac me vrati u stvarnost. Ona pridje i sede na sto.
– Molim te, ljubi mi kolena.
Sretan sam klekao pred nju. Ruke su milovale, usne ljubile. Pred mojim ocima se pojavio njen crni cvet. Bio je na slobodi. Svojim mirisom je mamio moje prisustvo. Poleteo sam prema njemu kao leptir. Trudio sam se da mu latice ne polomim. Usnama sam mu polako prisao. Njegov opojni miris je delovao na mene tako da sam izgubio kontrolu. Postao sam orkan koji se srucio na najlepsu sumicu na svetu.
Vulkan je proradio. Tekla je vrela lava. Ona je izgubila kontrolu i postala je divlja zver. Tigrica u okovima. Moje su ruke za nju bile stege iz kojih nije mogla pobeci. Znam da i nije zelela. Ona je cekala. Cekala je svog ratnika, cekala je njegovu strelu da je probode. Ratnik ponosan i uspravan lutao je kroz njenu sumu trazeci put za pecinu u kojoj se ispunjavaju sve njegove zelje.
Srecan sto je pronasao, ulece. Ona postaje riba na suvom. Bori se. Vristi. Moje usne na njenim. Ruke na njenim jastucicima. Mekanim, lepim. Crvene jagode u mojim usnama.
– Polako, molim te. Poludecu.
Ja sam hteo da joj ispunim zelju. Bilo je kasno. Bili su to krici divljih zivotinja. Njena malecka je dobila sok.
