Iako nisam baš od brodova i slično, ipak sam uplatio sebi i curi krstarenje jednim od onih drvenih jedrenjaka koji plove po našem Jadranu. Ali kao što to biva cura me ostavila tri dana prije krstarenja, pa mi je bilo glupo sad sve otkazivati, a i pasalo mi je da se maknem malo od svega, te sam odlučio da odem na to krstarenje sam.
I tako, došao i taj dan, pa sam se nacrtao u luci gdje smo se ukrcavali na brod. Našao sam ime broda sa karte koju sam imao kod sebe i došao do njega. Nije bilo nikoga osim jedne male plave, sa dugom kosom i preplanulim tijelom u kratkim hlačicama, te bijeloj majici sa natpisom turističke agencije i imenom broda. Nasmješila mi se i rekla:
– Dobro došli na motorni brod ‘Svetac’, ja sam Helena i Vaša domaćica na brodu, te vodić. -pružila mi je ruku, pa smo se rukovali, a ja sam joj dao kartu, te me povela do moje kabine.
Ušao sam unutra, mala kabina sa dva ležaja, pa sam stavio stvari na donji ležaj, a ona me je gledala, pa rekla:
– Kabina je rezervirana za dvoje..
– Da, znam -rekao sam tiho i pogledao ju, te dodao- .. duga priča..
– Nema problema.. -nasmješila se i onda mi na moje iznenađenje namignula- .. dugo je putovanje, a ja volim duge priče.
Pogledao sam ju, a ona se nasmješila i prije nego sam stigao bilo što reći ona se okrenula i otišla, a ja sam ostao gledati za njom i pogled mi se zadržao na njenom okruglom dupencetu, pa sam pomislio da možda ovo krstarenje neće biti tako loše.
Kasnije smo isplovili, pa sam se popeo na pramac i zavalio na ležaljku sa čašom hladnog vina u ruci, te se prepustio popodnevnom suncu. Bio sam najmlađi od svih putnika na jedrenjaku, a bilo je jedanaest parova, dok smo Ana i ja trebali biti dvanaesti. Bilo nas je od svuda, a najviše je bilo slovenaca, bračni par iz Njemačke, te jedni skandinavci. Uživao sam u miru i tišini, te laganom povjetarcu i prigušenoj buci motora koja mi začudo nije uopće smetala. Uto je došla Helena do mene i upitala da li bi neki sendvić, sladoled ili neko voće, pa sam se zahvalio i rekao da će vino biti dosta. Mislio sam nastaviti, ali sam čuo kako se Helena spustila kraj mene na susjednu ležaljku, pa sam podigao naočale i pogledao ju škiljeći, a ona se samo nasmješila i rekla:
– Čekam onu priču..
– Ne odustaješ? ! ? ! -samo sam promrmljao i zavalio se natrag na ležaljku otpivši gutljaj vina.
– Ne, nikada.. -malo je zastala, pa sa širokim osmjehom nastavila- To mi je svojevrsni moto.
– Aha.. -rekao sam tiho i nastavio- .. cura me ostavila prije tri dana putem SMS-a i bez dodatnog objašnjenja, a koliko sam shvatio odmah je i promjenila broj moba, pa mi se više ne javlja. Doduše, ni njena mama nema pojma o čemu se radi, pa eto.. uglavnom što se mene tiče ne treba mi se više ni javiti.
– Ajoj.. baš je ta neka kučka, da izvineš na izrazu -pogledao sam ju i vidio nešto kao iskreno iznenađenje u očima, a ubrzo je nastavila- Baš mi te žao.. ne izgledaš mi kao da si to zalužio..
– Hvala, ali možda sam i sam kriv zbog toga..
