Kraj juna, bas me je uhvatio nekakav smor,I resila sam da tog petka izadjem sa Kacom na pice u obliznji kafic.Bilo je oko 19h I sedele smo u basti tog kafica kada nam je prisao konobar I upitao sta zelimo da popijemo jer “mladi gospodin za susednim stolom zeli da nam plati pice”.Tek tada sam primetila da za stolom do naseg,sedi moj…pa mogu reci komsija Dejan.Dejana inace do tada nisam nesto puno poznavala.Zivi sa roditeljima u kuci koja je,nekih,7-8 kuca od moje,niz ulicu.On je inace godinu dana mladji od mene I njegova porodica je izuzetno imucna.Otac mu je vlasnik jedne turisticke agencije a majka mu je doktorka ili tako nesto.Njihova kuca se nije mogla lako videti sa ulice jer je bila sakrivena betonskom ogradom a u velikom I prelepom dvoristu su bili zasadjeni veliki borovi.Inace,do tada sa Dejanom nisam progovorila ni rec.Vidjali smo se povremeno na ulici ali se nikada nismo javljali jedno drugome…
-Pa dobro,komsinice,sta cete da popijete?Red je da vas castim jedno pice.-pitao nas je.Sa njim su za stolom bila jos neka dva momka.Kaca I ja smo popile po sok I malo porazgovarale sa njima o nekim ne bitnim stvarima:kako je lepo vreme,kako je smor u gradu,o tome kako su spori konobari…..I tu je sve pocelo.
Narednih par dana sam ga cesto vidjala.Onako u prolazu,na ulici.Uvek je bio odusevljen kada me vidi I obavezno smo stajali na ulici po nekoliko minuta.Nije mi bilo tesko da provalim da se zestoko zacopao u mene.Stalno mi je delio komplimente I pozivao da izadjemo u grad zajedno.Dejan je ok decko ali nesto mi se kod njega jednostavno ne dopada.Pomalo je razmazen,detinjast,uobrazen i umislja da je neka faca.Od oca je za 18-I rodjendan dobio neki dzip,ciju marku nemam pojma,I stalno je blejao sa njim po gradu glumeci nekog smekera.Ono sto Dejan nije imao pojma je to da mi se od njega mnogo vise svidjao njegov tata…
On se zove Milan I ima (kako sam kasnije saznala) 48 godina i poznat je kao veliki zavodnik I zenskaros.Cesto sam mogla da cujem da je u vezi sa nekim devojkama(cak su se pominjala I neka manje poznata imena iz domace javne scene) I pitala sam se sta njegova zena misli o svemu tome.Upoznala sam ga jednog dana kada sam sa Dejanom otisla kod njega kuci da mi nareze neki program za komp.Usli smo u veliku I vrlo elegantnu dnevnu sobu I tu je sedeo on,Milan,zavaljen u fotelji,citao je novine.
-Cale,ovo je moja drugarica,Jelena.-predtavio me je Dejan.
Milan je ustao,odmerio me od glave do pete I pruzio mi ruku.
-Drago mi je Jelena.Ja sam Milan.Poznata si mi…mislim da sam te vidjao ranije ovuda…-pruzila sam mu ruku I moram da priznam da sam se najezila od njegovog dodira.Ne mogu da opisem koliko je njegova pojava ostavila jak utisak na mene.Visok,lepo gradjen,crnokos,sa nekoliko sedih pramenova sa strane,tamnijeg tena,dubokog glasa….
-Je…Jelena…drago mi je…-jedva sam uspela da promrmljam od nekog cudnog uzbudjenja.
-Ona zivi tu,u blizini.Gore na vrhu ulice.Verovatno si je vidjao u prolazu.-odgovorio je Dejan umesto mene.
-Da,da…Sad se secam.Pa dobro deco.Druzite se.-rekao je uz seretski osmeh I nastavio da cita novine.
