Narednih sat vremena,Dejan je non-stop obigravao oko mene u svojoj sobi,a ja sam samo razmisljala o njegovom tati.Nadala sam se da cu ga videti kada podjem kuci,ali taman kada smo izasli na vrata videla sam kako iz njegovog dvorista izlazi veliki,crni “mercedes” I bila sam bas nekako razocarana.Dva dana kasnije,posla sam sa Dejanom u grad.Obecala sam mu da cemo jednom izaci zajedno da se provozamo po gradu I popijemo pice.Kao I uvek kada izlazim,skockala sam se bas kako treba.Malu,leprsavu,letnju,haljinicu crvene boje I zlatne sandalice sa visokom stiklom.Cekala sam ga ispred njegove kapije kada sam videla da se parkirava “mercedes”.Iz njega je izasao Milan obucen u belu majicu I crveni sorc.Oko vrata je nosio peskir a u ruci veliku,sportsku torbu.
-Dobro vece,cika Milane.Kako ste?-uctivo sam mu se obratila.
-Ej,cao mala.Evo,bio sam na fudbalu sa nekim drugarima.Sta radis ti?-mmmm…taj osmeh….
-Cekam Dekija da izadje.Idemo malo u grad.-siroki kez mi nije silazio sa lica,a primetila sam da I on onako mahinalno prelazi pogledom preko mog tela.
-Aaaa…pa bas lepo.Vidim da se vas dvoje bas lepo druzite.Imali tu nesto vise od prijateljstva,a?-namignuo mi je,onako smekerski I stipnuo me nezno za obraz.Mislim da je moje lice u tom trenutku bilo crvenije od moje haljinice.
-Pa da,da…u stvari neeeee!Mi smo super drugari i…to je to…samo se druzimo.-jedva sam uspela da povezem reci.
-Ma zezam se ja malo.Doduse,ne bih imao nista protiv da se Deki zabavlja sa tako lepom curicom.-u tom trenutku je naisao Dejan a ja sam mogla da da puknem od neke nervoze zato sto nas je prekinuo.
-‘de si,cale?E,Jeko,izvini,molim te.Pricao sam na ‘fon sa nekim ortakom.
-Ok je.Nisam te dugo cekala….
To vece je bio zesci smor…Sa nama su jos bili neki njegovi ortaci sa devojkama I prosto sam se “divila” koliko su ne zreli I detinjasti.Dejan se verovatno vec pohvalio ortacima da me je kresnuo cisto da bi ispao frajer ali mene to uopste nije doticalo.A da budem iskrena,vecinu vremena sam provela razmisljajuci o njegovom zgodnom tati.
Sutradan je Dejan otisao na Zlatibor,gde ce provesti narednih 10-ak dana u nekom kosarkaskom kampu.Pre nego sto je otisao,rekao mi je da mu se jako svidjam I da za vreme dok on bude odsutan,razmislim o tome kako bi bilo da pocnemo “redovno” da se zabavljamo.Rekla sam mu da cu razmisliti ali o tome zaista nije bilo potrebno razmisljati.Jednostavno nije moj tip…Sada sam vec aktivno razmisljala o tome kako da se priblizim Milanu I uspostavim malo bolji kontakt sa njim.Jedna ideja mi je pala na pamet I resila sam da vec sutra krenem u akciju!
Bio je 1.jul I sunce je nemilosrdno przilo.Oko podneva sam se lepo iztusirala,doterala kosu,nabacila malo sminkice,velike naocare za sunce I krenula u grad.Obukla sam crvenu kosuljicu bez rukava I teksas,mini suknjicu.Obula sam bele nanulice sa visokim stiklama I krenula u ostvarenje mog plana.Taxi-jem sam dosla do Milanove turisticke agencije I primetila sam da je njegov auto ispred.Savrseno.Usla sam unutra I ljubazno rekla devojci u kancelariji da bih volela da razgovaram sa njihovim gazdom,ako je moguce.
