-Evo,gospodin je unutra.Upravo je izasla jedna stranka.-ljubazno mi je odgovorila.
Pokucala sam I na njegovo odobrenje usla.
-Dobar dan,cika Milane!-veselo sam uzviknula.-Da vas ne prekidam u necemu?Imate li samo par minuta?
-Dobar dan,Jelena!Naravno,naravno,izvoli!-ustao je I rukovali smo se.Izgledao je sjajno u nekoj bordo kosulji I crnim pantalonama.Pre nego sto sam usla,odkopcala sam jos jedno dugme na kosulji,cisto da bude malo izazovnije.Nisam mogla da ne primetim njegov nonsalantni pogled,a mislim da je posebnu paznju obracao na moje noge.
-Sedi,Jelena.Hoces li nesto da poijes?
-Uh,moze neki sok,ako imate.Bas sam ozednela.Napolju je pakao.Ovde kod vas je bas lepo.Klima hladi bas,onako,prijatno.
-Jeste,jeste…Prija,ali samo da znas,da ova klima nije bas zdrava.Mada,dobro,vama mladima I onako nista ne smeta.Mi stariji moramo puno da pazimo.-govorio je Milan svojim dubokim,sexy glasom dok je spustao casu hladne “coca-cole” na sto.Seo je u svoju fotelju,preko puta mene.
-Ma dajte,molim vas…”vi stariji”…pa niste vi toliko stariji.Bar ne izgledate tako.
-Pa hvala ti,duso.Ja se godinama bavim sportom I vodim racuna o ishrani.Danas je tako;zivi se brzo,puno se radi,puno je stresa I covek mora da nadje vremana za sebe…No,dobro,necu te smarati o tome.Reci mi,cemu dugujem tvoju posetu danas?-pogledao me je zamisljeno ,a krajickom oka je posmatrao moje,gole,prekrstene noge preko puta.
-Evo ovako:moja drugarica Kaca I ja smo planirale da idemo na more uskoro,pa me,eto,interesuje sta imate da ponudite.Znam da sam o tome mogla da se raspitam kod vasih radnika,ali vas poznajem pa se osecam malo…slobodnije.-tu poslednju rec sam malo naglasila-Konkretno,interesuje nas Canj.Kakve ponude imate?
-Hmmm…dobro.Pa,Jeko,bas za Canj nemamo trenutno ponude,ali radimo na tome.Koliko za dan-dva cemo I to imati u ponudi I tada cu moci da ti kazem detalje.Kakav je smestaj,kada se ide,koliko kosta…
-Ah,pa u redu,onda.Evo ovako,ja cu vam ovde ostaviti moj broj mobilnog,pa mi vi javite cim to bude gotovo.Jel’ moze?-vec sam pisala broj na jednom papiru sa njegovog stola.
-Dogovoreno.Posto Dejan sada nije tu,licno cu ti to obezbediti.
-Pa super!Puno vam hvala!Kad smo vec kod Dejana,znate li koliko dugo ostaje?-glumila sam zainteresovanost,a ustvari me I nije to puno zanimalo.
-Ne bih znao tacno,ali bice sigurno jos nekih 10-ak dana.Inace,I moja supruga veceras putuje u Nis.Od juce je na odmoru pa ide da poseti roditelje.Tako da cu morati da se priviknem na samacki zivot u narednih nekoliko dana…-neverovatno kako dobro su se sve kockice slagale.
-Ih,vi…vama ce biti tesko da budete samac!?-vragolasto sam se nasmejala ustajuci.-Idem sada,a vi mi javite kada to bude gotovo.I hvala vam jos jednom na usluzi!
-Nema na cemu.Hvala tebi na poseti!-osmehnuo se izpracajuci me do vrata.
Naredna dva dana sam nestrpljivo cekala njegov poziv.Bila sam sigurna da mu se dopadam,samo mu je verovatno bilo glupo da mi se nabacuje,kao drugarici njegovog sina.Zato sam ja resila da preuzmem podpunu inicijativu.Bila sam u kuci kada mi je zazvonio telefon.Javila sam se na neki nepoznati broj I zacula Milanov glas.
