– Sedite gde hoćete. Samo nemojte da izgledate kao da ste došli kod direktora škole.
Jovica sede na samu ivicu kauča, potpuno ukočen.
Perica se odmah opusti:
– Vidiš da nije strašno.
– Tebi nije, ti si ovde već inventar – odgovori Jovica.
Milica donese čaše i sok, pa sede preko puta njih. Opet prekrsti noge i pogleda Jovicu koji odmah skloni pogled ka televizoru.
– Jovice, ti se ponašaš kao da prvi put vidiš ženu.
– Ne, nego prvi put vidim učiteljicu van učionice… i to ovakvu.
Perica prasnu u smeh:
– Gotov si. Pao si već na prvom času.
Milica se nasmeja:
– Polako. Još nismo ni otvorili dnevnik.
Jovica odmah podiže ruke:
– Samo da znate, ja nisam učio ništa.
– To ćemo tek da proverimo – reče ona kroz osmeh.
Na trenutak nastade tišina, a onda Perica pogleda oko sebe i teatralno reče:
– E, Jovice… sad vidiš zašto ja redovno dolazim na „dopunsku nastavu“.
Jovica odmahnu glavom:
– Ako ovo neko iz škole sazna, mi ćemo završiti u legendi, a ne u dnevniku.
Milica se nasloni na vrata dnevne sobe i kroz osmeh reče:
– Perice, možeš li da zaključaš vrata?
Jovica odmah podiže obrve:
– Što da zaključava vrata?
Milica mu polako priđe, toliko blizu da je osetio njen parfem, pa mu tiho šapnu na uvo:
– Da nam ne pobegneš sa časa.
Pre nego što je stigao bilo šta da odgovori, kratko ga poljubi u obraz i nasmeši se gledajući njegov zbunjeni izraz lica.
– E sad si gotov – dobaci Perica kroz smeh dok je prilazio vratima.
Jovica stade kao ukopan:
– Čekaj… ovo više nije ni dopunska ni redovna nastava.
– Naravno da nije – reče Milica. – Ovo je vannastavna aktivnost.
Perica se smejao dok je skidao farmerice i majicu, potpuno opušten kao da mu je to najnormalnija stvar na svetu.
Jovica ga pogleda u šoku:
– Brate… ti si stvarno prešao na viši nivo školovanja.
Perica samo slegnu ramenima:
– Rekao sam ti da je praksa najvažnija.
Milica sede na naslon fotelje, zabavljena njihovim reakcijama, dok je Jovica i dalje pokušavao da shvati da li sanja ili je stvarno završio usred najčudnije „učionice“ u svom životu.
Perica je stajao potpuno opušten, kao da je sve to sasvim normalno, dok je Jovica gledao u njega potpuno skamenjen.
Milica ga odmeri od glave do pete, pa uz smeh odmahnu glavom:
– Perice, pa ti si baš ozbiljno shvatio praktičnu nastavu.
Perica se teatralno nakloni:
– Učiteljice, trudim se da budem primeran učenik.
Milica se nasmeja i dobaci:
– Dobro, „macan“ ti možda deluje samouvereno… ali ovi „kamenčići“ kao da su se malo prepali kontrolnog.
Jovica se zagrcnu od smeha i šoka u isto vreme:
– Auuuu… učiteljice?!
Perica pogleda dole pa se nasmeja:
– Hladno je malo u stanu, imam opravdanje.
– Naravno, svi to kažu kad dođe vreme za ocenjivanje – odgovori Milica mrtva ozbiljna.
Jovica je i dalje stajao ukočeno kao kip.
Milica ga pogleda:
– A ti, Jovice? Deluješ kao da ti je upravo pao ceo dnevnik na glavu.
– Ja… ja više ne znam ni gde gledam ni šta slušam.
Perica mu priđe i potapša ga po ramenu:
– Opusti se, brate. Ovo ti je samo uvodni čas.
Jovica odmahnu glavom:
– Ako je ovo uvod, ja ne smem ni da zamislim završni ispit.
Milica priđe Jovici polako, još uvek sa onim zadirkujućim osmehom zbog kog je delovao potpuno izgubljeno. Uhvatila ga je za lice i poljubila ga kratko, tek toliko da ga još više zbuni.