Jovica ostade ukočen:
– Ja… ljudi… meni ovo stvarno nije normalno.
Perica se nasmeja iza njih:
– Polako, brate, tek si stigao na praksu.
Prišao je Milici otpozadi i lagano joj spustio rajsferšlus na haljini. Crna tkanina skliznu niz njena ramena i pade na pod, otkrivajući čipkasti crni grudnjak i gaćice.
Milica se samo nasmejala i pogledala Jovicu koji je stajao kao zaleđen.
– Šta je? – upita ga kroz smeh. – Deluješ kao da ćeš da tražiš roditeljski sastanak.
Jovica proguta knedlu:
– Ja mislim da sam upravo upisao najopasniju školu u životu.
Perica se nasloni na zid i dobaci:
– I još nisi ni video ceo plan i program.
Milica se nasmejala gledajući Jovicu kako još uvek stoji ukočeno kao da pokušava da se probudi iz sna.
– Dobro, dosta panike – reče kroz smeh, pa mu priđe i polako mu skide majicu. – Ovde niko ne polaže za vojsku.
Jovica promrmlja:
– Ja mislim da ću ipak pasti godinu.
Perica se valjao od smeha sa strane:
– Ne brini, imaš privatne časove.
Milica zatim, i dalje kroz šalu i zadirkivanje, skide Jovici farmerice, a onda i bokserice, dok je on pokušavao da sakrije lice rukama.
– E, sad si zvanično učenik generacije – dobaci Perica.
– Ćuti, molim te… – reče Jovica potpuno crven.
Milica onda teatralno pogleda obojicu, pa otkopča svoj grudnjak i skide ga zajedno sa gaćicama, ostajući potpuno gola pred njima.
Na trenutak zavlada potpuna tišina.
A onda se ona nasmeja i reče:
– Pa lepo… sad bar niko ne može da kaže da ovde postoje favoriti među učenicima.
Pred Jovicom je stajala Milica — samouverena, nasmejana i potpuno opuštena, dok je on delovao kao da mu se mozak upravo ugasio. Perica je sa strane jedva zadržavao smeh gledajući njegov izraz lica.
Milica ih pogleda obojicu, pa teatralno stavi ruke na kukove:
– Dobro… sad kad smo svi „bez školskih uniformi“, možemo konačno da vidimo čiji je veći, tvrđi deblji.
Jovica odmah pokri lice:
– Ja ovo ne preživljavam…
Perica se nasmeja:
– Rekao sam ti da je praksa ozbiljna stvar.
Milica priđe bliže njima dvojici, pa ih zadirkujuće odmeri:
– Hm… zanimljivo. Sad već imamo pravo malo takmičenje.
Jovica zbunjeno upita:
– Kakvo takmičenje?!
– Pa… čiji je „macan“ tvrđi pred komisijom – reče ona kroz smeh.
Perica odmah podiže obrvu:
– Učiteljice, vi baš volite da provocirate.
– Naravno. Pa šta vredi nastava bez malo motivacije?
Zatim se okrenu ka Jovici i kroz šalu reče:
– A tvoj deluje kao da se još premišlja da li je došao na čas ili na popravni.
Jovica je bio crven kao paprika:
– Molim vas, nemojte više…
Perica se uhvati za stomak od smeha:
– Brate, nikad te nisam video ovako uništenog.
Milica se nasmeja, pa namerno dobaci:
– Pericin sam već probala… a za tvoj ćemo tek videti kakav je.
– Ja ću da se onesvestim – promrmlja Jovica.
– Ma nećeš – reče ona veselo. – Samo se opusti. Ovo je očigledno najzabavniji čas koji ste imali od osnovne škole – rekla je učiteljica pa je svoje sise pružila Jovici da ih proba.
Perica je tada drkao svog macana i gledao u Miličinu bulju, pa se u tom momentu sagnuo i krenuo svojim jezikom da prelazi preko njene pičke. Učiteljica se nasmejala pa rekla i pogledala Pericu preko ramena, potpuno opušteno kao da je u pitanju najnormalnija stvar na svetu, a Jovicu je dirnula kad je vratila svoj pogled na njega: