Bila je izvan sebe. Potpuno izbezumljena hodala kroz kuhinju. U tom trenutku zazvonio joj je mobitel.
„Da” – nervozno se javila.
Gregor: -„Dušo, imam dobre vijesti”.
Helena: -”Danas nema dobrih vijesti”.
Gregor: – „Što se dogodilo, draga?”
Helena: – „Pao je, pao je…” – Počela je vikati
Gregor: – „Tko, što? O čemu ti pričaš?”
Helena: – „Daniel”
Gregor: – „Kako pao? O čemu ti pričaš?”
Helena: – „Pao je na ispitu! Zaboga, ti ni ne znaš da je Daniel imao ispit.”
Gregor: – „Znam da ima ispit ovaj tjedan, ali nisam znao da je danas.”
Helena: -”Da, naravno. Nešto nije u redu s njim.”
Gregor: -”Smiri se, u redu je, to je samo jedan ispit”
Helen: – „Pa nije. Ovo se nikada prije nije dogodilo”
Gregor: – „Uvijek postoji prvi put”
Helena: – „Je li to tvoj odgovor?”
Gregor: – „Draga, razgovarat ćemo kod kuće. Samo sam te htio nazvati da ti kažem da će idući tjedan Mia i Lea početi raditi u našem uredu.”
Helen: – „Mia? Raditi? O čemu ti pričaš?”
Gregor: -”Jesi li zaboravila? Razgovarali smo o tome prošli tjedan.”
Na trenutak je zavladala tišina. „Oh, potpuno sam zaboravila na Mijin posao. A on ne zna da je Daniel imao ispit. Oh, kakvi smo mi roditelji.” – razmišljala je Helena a onda nastavila razgovor.
Helena: – „O Bože, potpuno sam zaboravila. Čini se da smo podijelili odgovornosti. Očito se ja brinem za Daniela, a ti za Miu, izgleda da sam podbacila kao roditelj.”
Gregor: -”Gluposti , ti si savršena majka. Nego, pokušat ću doći ranije večeras, pusa”
Helena: – „Pusa”.
Helena je nastavila razmišljati: – „Pa ja nemam kontrolu nad djecom. Ne znam što se događa s mojom djecom, ne znam što se događa u kući. Ovako više ne ide. poludjet ću.”
Sjela je na stolicu i zurila u jednu točku nekoliko minuta a onda počela plakati.
„Sve sam ja kriva. Nisam dobra majka. Sa djecom nemam dobar odnos. Zanemarujem Miu, a Daniel ima problema… Bože, kako se to dogodilo? Gregor? Jedva uopće komuniciramo. Ne mogu ovako više…”
Uzela je mobitel i nazvala sestru.
Marija: – „Hej sestro!”
Helena: – „Hej”
Marija: – „Nešto nije u redu, zar ne?”
Helena: – „Da”
Marija: – „Slušam”
Helena: – „Nije prošao ispit”.
Marija: – „Tko? Daniel?”
Helena: – „Naravno da je Daniel.”
Marija: – „Vidim da si jako uzrujana jer je on prvi put pao na ispitu, ali to studenti rade, padaju i prolaze ispite. Znaš li koliko sam ja puta padala na ispitima?”
Helena: – „Da, ali mislim da nešto nije u redu”
Marija: – „To je bio profesor Dragović? Dobro ga poznam. Ajde, provjerit ću sutra i doći ću za vikend da vas vidim.”
Helena: „Da, to bi bilo dobro. Jedva čekam da se vidimo.”
Marija: – „Ok, čujemo se sutra.”
Helena: – „Čujemo se”
Helena se nastavila baviti svojim mislima: – „Marija sada živi i radi u drugom gradu. Magistrirala je i priprema se za doktorat. Uspješna je u poslovnoj karijeri, ali ne stoji baš najbolje u privatnom životu. Nije u vezi, sama je. Voli i zabave i noćni život, ali ima problema s vezama… Trebala bi i ja njoj pomoći a ne da od nje tražim pomoć. Ipak sam ja starija sestra.”
Zatim je ponovno uzela mobitel. Odlučila je nazvati Nadu, njezinu najbolju prijateljicu. Zajedno su odrasle i zajedno išle u školu.
