Osjetio sam kako mi srce lupa, kako mi dlanovi postaju vlažni.
„U jednom trenutku,“ nastavila je, „kao da sam izgubila svijest. Ne stvarno… nego od količine uzbuđenja. Samo sam čula njih — Natašu kako se grči, Vladu kako izdiše moje ime. Sve je bilo glasno, sirovo, stvarno. Nataša je svršila jako kao i ja, bukvalno smo se davile jedna u drugoj. Usta su mi bila puna njene pičke kao i njoj moje, a Vlado me je napunio do vrha, toliko da sam mogla da osjetim koliko sam puna njegove sperme.“
Zatim se nasmijala, tiho, provokativno kao da zna da me ima.
„A znaš li šta najbolje od svega??
Obukli smo se odmah, bez riječi. Vlado me dovezao ravno kući nakon toga. I sad… sjedim ovdje, s tobom. U meni je još uvijek sve svježe. Bukvalno.“
Rekla je, nagnuvši se tik uz moje uho, glas joj promukao, pogled drzak i bezobrazan.
Došla sam ti kući ovako — puna, topla, razvaljena. I znaš šta?“
Zastala je, usne joj tik uz moje.
„Ništa nisam obrisala. Ni kap.“
Zastala je, nagnula se bliže, usne tik uz moje.
„Hoćeš da osjetiš?“
Pogledala me ravno, bez treptaja.
„Ne samo moje sokove… nego sve što je ostalo. Bukvalno. Da vidiš šta znači biti muž žene koju su upravo potrošili.“
Zastala je, pa dodala šapatom:
„Hoćeš da ti pokažem? Ili da ti dam da sam uzmeš?“
Samo sam blejao u nju. Nisam mogao da izustim ništa pametno. Samo sam sjedio, gledao je, čekao.
Ona je to osjetila. Osmijeh joj se povukao u poluizazov, polunježnost.
„Vidi te,“ rekla je tiho, dok se nagnula bliže. „Sav si nijem. A znam da ti u glavi vrišti.“
Prešla je rukom po svom stomaku, pa niže, pa se zaustavila.
„Hoćeš da ti pokažem?“
Zastala je, pogledala me onim pogledom — bezobraznim, divljim, kao da zna da me ima.
„Da vidiš… da osjetiš… da okusiš. Sve što je ostalo. Sve što je još u meni.“
Spustila se lagano, povukla me za ruku.
„Ne moraš ništa da kažeš, mužiću. Samo dođi. I uzmi.“
N me povukla za ruku, polako, bez riječi. Pogled joj je bio divlji, bezobrazan, pun kontrole.
„Dođi,“ rekla je tiho, „hoću da ti dam sve. Da vidiš šta znači biti muž žene koju su upravo uzeli — i koja je još puna.“
Spustila se na leđa, raširila noge bez stida, bez zadrške.
„Hoću da osjetiš,“ rekla je, „ne samo mene… nego sve što je ostalo. Da znaš da sam bila njihova. Da znaš da sam sad tvoja.“
Nisam rekao ništa. Samo sam se nagnuo.
Miris me udario odmah — gust, topao, miješan. Jezik mi je zadrhtao dok sam ga spuštao, dok sam je uzimao.
Ona je zadrhtala, zabila prste u moje kosu.
„Tako, mužiću… uzmi sve. Ne ostavljaj ništa.“
Nije mi trebalo više riječi. Bio sam željan, napaljen, obuzet.
Zaronio sam među njene noge, bez zadrške. Jezikom sam je uzimao, pio iz nje, bukvalno — sve što je ostalo, sve što je donijela, sve što je još bilo toplo.
A onda sam se podigao iznad nje. Pogledao je. Nije bilo potrebe za pitanjem.
Zabio sam se u nju naglo, do kraja cijelom dužinom i svom snagom. Tijelo mi je treslo, srce mi je tuklo kao da hoće da iskoči.
Ona je vrisnula, ali ne od bola — od prepoznavanja. Od toga što zna da sam tu, da je uzimam, da je hoću baš takvu.
Jebao sam je nemilosrdno, brzo, jako, grubo i onako kako je i zaslužila.
Već sam bio na vrhuncu, gurnuo sam joj do kraja i počeo obilno da svršavam u nju. Da je punim kao nikada.
predobro napisano…sve pohvale
Hvala. Nadam se da ste uzivali.