Sanja, jedna retko draga osoba u mom okruženju. Ona je majka sinovog druga iz škole. Žena fina i mirna. Uvek smo lepo razgovarali posle roditeljskih sastanaka. I uvek sam u njenom pogledu video tu notu koja me je probudila. Taj pogled koji je govorio više od reči. Lepo me je gledala. Ja sam bio muškarac koji je vodio računa o sebi. I o izgledu i higijeni. Za razliku od njenog debelog, ali dobrog muža. Bio je nasmejan i pričljiv, nasmejan i srdačan. Verovatno nije ni slutio da mu merkam ženu od prvog dana.
Duge tamne kose, visoka i lepo gradjena, Sanja se isticala u masi roditelja. Njen osmeh je uvek dominirao, iako smo svi znali da ne žive bog zna kako lako. Radila je teške poslove po tuđim kućama, ali je uvek bila raspoložena i svima nam bila misterija. Kako može da bude nasmejana posle sveg sranja koje radi.
Pošto smo u istoj roditeljskoj grupi, krenuo sam da joj pišem poruke. Obične, da se raspitujem za nastavu i tako to. Da dogovaram vidjanje naših sinova. I sve češće sam je cimao porukama.
Vidim ja, ona nije imuna na moje pisanje. Svaku poruku isprati sa osmehom i piše po sat vremena bez problema. Kao prekinem sa pisanjem, a ona počene neku temu opet.
Ja se primio i nastavim. Saznam kakvo je radno vreme njenog muža, i pišem kada znam da je sama. Uvek pitam, da li možeda piše, da li smetam i tako to.
Uvek bog zna kako lepo odgovori, ne ne smetam naravno. Kaže, makar malo da se nasmejem danas po ovom teškom danu.
Letnji raspust je počeo i moji su svi otišli do ženinih van grada. Ja ostao sam u Bgd-u da radim.
Krenem opet sa porukama i ona opet lepo odgovara. Ja jednom rekoh.
„Sanja, ako nemaš ništa protiv, mogli bi na kafu. Pa da se lepo ispričamo. Da ne kucamo poruke kao ovi naši klinci.“ Otvoren poziv za vidjanje. Kao što sam i očekivao, nije bila hladna na mene.
„Na kafu? A gde si mislio da pijemo kafu? U našem kraju nas svi znaju.“
„Nisam ni mislio u kraju. Nego da te pokupim i odemo negde u grad. Naravno ako možeš?“
„Kako ovo da razumem Sale?“ Upita ona.
„Onako kako i piše. Da odemo na kafu i ispričamo se.“ Čekam nju da malo priča.
„Dobro. Vrlo rado. Ali sledeće nedelje. Nisam sama sada i ne mogu tako lako da izadjem bez nekog izgovora. Može tako?“ To je to. Zna šta hoću.
„Naravno Sanja. Samo mi javi kada budeš mogla.“ I tako sam ostao da čekam malo.
Prodje par dana i evo poruke od nje. „Po dogovoru da se javim. Odoše moji na selo. Ja moram da radim. Šta ti radiš?“ Piše Sanja.
„I ja sam na poslu. Kada pijemo tu kafu?“ Pitah
„Možemo i danas ako tebi odgovara.“
„Samo reci kada mogu da te pokupim i gde?“ Kratko napisah.
„Oko 4 završavam. Samo da se sredim i može. U 5 ispred moje zgrade. Ok ti je to?“ Napisa
„Naravno. U pet ispred. Baš se radujem.“ Napisah.
„I ja isto.“ Kratko napisa Sanja.
Nacrtam se na prakingu i čekam. Ide Sanja sa osmehom na licu, kao i uvek što je.
Lepo obučena, letnje, lagano. Hoda kao Vila.
Udj u auto i srdačno se pozdravi samnom. Otišli smo na periferiju u neki restoran i tu seli. Naručili piće i baš lepo pričali o svemu. Mnogo mi je prijao razgovor sa njom. Mislio sam da ću imati ustezanja, ali je išlo glatko od početka. Čak popismo i po koju žestinu uz kafu.
Kako smo popili, jezici se razvezaše oboma.
Mislim da poznajem osobe iz ove price. Zaljubljeni, odgovori na komentar. Baš me intersuje.
Mislim da grešiš. Napiši slobodno. Ili ostavi mail da čujem šta imaš da mi kažeš.
Sta ima veze..pa Prica seks u braku a nije muz Helena i da kumom o rodjakom..ih