-gledaš, gledaš!
Ali nisam tome pridavao preveliku pažnju. Muško sam, ne mogu ostati imun na takve stvari. Jedne vrele i sparne letnje noći, šetali smo centralnom gradskom ulicom. Leti, jednostavno, nisam mogao da sedim kući. Morao sam da vidim svet, i da svet vidi mene sa njom, to mi je bilo najvažnije. Skoro da smo došli do kraja ulice i do samog prelaza koji nas je vodio u tvrđavu odakle bi posmatrali reku i odslušali koncert, kad su se ispred nas stvorili momak i devojka, obučeni u tamne boje, viši od nas dvoje za nekih 20ak cm. Devojka je imala dugu crnu kosu i usku mini haljinu, toliko kratku da joj je izvirivala savršena guza i duge prelepe noge.
-prekini!- rekla je tonom koji nikada pre toga nisam čuo od nje
Pokušao sam da je smirim i delovalo je da sam uspeo. Samo sam pogledao, ništa nisam ni rekao. Proveli smo veče kao što smo i planirali. Otišli smo posle toga kod nje, jer je bila sama kući, njeni su bili na letovanju. Žestoko smo se dohvatili. Ponovo sam svršavao nakom seksa, od same pomisli da sam maločas ulazio u nju. Telo mi je ponovo podrhtavalo, samo od sebe.
-jel ti misliš da je meni lako?- pitala je
-šta ti je?-rekoh
-kad tako buljiš u te kurve
-ne buljim
-buljiš! Užas!-opet je počela onim odvratnim tonom koji nikad ranije nisam čuo kod nje
-muško sam, to je samo refleks, ništa više. Tvoj sam, godinama već,i zauvek tvoj, ništa se nije promenilo
-previše me to opterećuje. Nemam dupe, sise ili noge kao one
-imaš bolje od njih-rekoh joj
-da imam, ne bi ih ti gledao
-ne mogu ti prići, nisu ti ni do kolena
-to je preveliki pritisak za mene. Znaš da nemam običaj da se žalim, ali stvarno mislim da je previše.
-šta želiš da kažeš?-pitao sam je
-kako bi se tebi svidelo da ja gledam u dupe svakom momku koji mi se svidi u prolazu?
-ne bi
-vidiš, u tome je stvar, o tome ti govorim
-Marina, leto je, sve su otkrivene, nemoguće je ne pogledati, pa i ti sama gledaš i čudiš se.
-to nije isto, ja gledam isti pol, a ti suprotan.
Nije vredelo, u ovoj raspravi nisam mogao da pobedim.
-neću više gledati, neću više ni izlaziti iz kuće dok ne zahladni-rekao sam pozdravljajući se sa mojim omiljenim godišnjim dobom, zbog nje. Nije mi bilo teško da to učinim. Sačekala je trenutak.
-nećeš se tako lako izvući. Kazniću te-rekla je opet onim groznim tonom, a mene je podišla jeza, znajući da će reći nešto jako loše, i da to neće biti ’’kazna’’, već prava kazna. Ranije kad kaže nešto u tom stilu, znam samo da će biti posebno nevaljala, i da će mi to samo prijati, ali ovaj put…
Rekla je:
-nećeš imati seks, ni ti ni ja. Neće ti više telo drhtati zbog mene pošto svršiš. Da vidim kako ćeš se izboriti sa hormonima i tim tvojim buljenjem. Mali eksperiment.
Nisam mogao da verujem. Počeo sam da se smejem. Pa zar na leto? Plus što nam je tako dobro. I to zbog takve gluposti kao što je gledanje u ove gradske fufice? Neverovatno. Problem je bio u tome što je ozbiljno mislila. A još veći problem što se tako jaka ličnost, teško pokreće, ali još teže zaustavlja
Pošto je 1/1 valjda sledi i nastavak. Ovo do sad odlično.