Kada bi bila u blizini, moj tata bi smanjio pivo i kukanje, mama bi se malo smirila i doterala, tetka je takođe bila jedina osoba koju je Dina gotivila. Ja sam pored tetke takođe cvetao, otvorio bih se, bio bih opušteniji i rečitiji. Bilo je četiri sata vožnje do njene kuće, ali svakog leta bi ona išla po Dinu i mene i provodili bismo leto sa njom uz blagoslov mojih roditelja. Slike koje imam sa tih poseta su jedine koje imam sa sestrom gde je nasmejana.
Međutim, kada bismo se vratili kući ili bi tetka Dragana otišla posle svojih prazničnih poseta, stvari bi se vratile u normalu. Onda jedne godine, kada sam imao 14, Dina je pobegla, što će biti poslednji put. Više je nikada nismo videli. Čuli smo neke tračeve da je u ovoj ili onoj državi, sa ovim ili onim likom… ali ništa konkretno. To je moju majku gurnulo do ivice. Nažalost, otprilike u isto vreme, zdravlje mog oca se brzo pogoršalo.
Pošto su moja majka i sestra nestale, a moj otac previše bolestan da bi se brinuo o sebi, a kamoli o meni, tetka Dragana je pritekla u pomoć. Mog oca su smestili u ustanovu za pomoć starijima, a tetka Dragana je mene primila kod sebe. Poslednji put sam video oca na njegov rođendan godinu dana kasnije. To je bio jedan od retkih trenutaka da se sećam da sam ga video treznog. Izvinio mi se što nije bio bolji otac i rekao tetki Dragani: „Čuvaj mog dečaka.“
**
U redu, dosta depresivnih tema. Život sa tetkom Draganom je bio potpuno drugačiji od života sa mojim roditeljima. Bilo je kao stalni letnji odmor. Gostinsku sobu koju je koristila kada bismo Dina i ja došli u posetu pretvorila je u moju i uvek je pronalazila zabavne stvari koje smo mogli da radimo zajedno.
U prvoj godini života sa njom, više sam se otvorio i izašao iz svoje ljušture. Tetka Dragana je imala onlajn posao prodaje ručno rađenih plišanih životinja. Oduvek je to radila kao hobi, pravila je plišane medvediće za mene i Dinu kada smo se rodili (još ih imam), kao i plišane životinje za decu svojih koleginica. Jedna od njenih koleginica je predložila da ih prodaje, pa je tetka Dragana otvorila internet prodavnicu. Jedna porudžbina se pretvorila u dve, dve u tri, tri u deset, deset u pedeset i tako dalje.
Tetka Dragana je na kraju dala otkaz na svom poslu i počela da zarađuje više i stabilnije. Prihvatala je posebne zahteve, ali je imala mnogo osnovnih dizajna koje je najviše prodavala. Zamolila me je da joj pomognem kako bismo mogli da provodimo više vremena zajedno. Pošto je takođe sama određivala svoje radno vreme, to joj je dalo dosta slobodnog vremena da provodi sa mnom radeći druge stvari. Pozitivan stav tetke Dragane se preneo i na mene.
Kada sam krenuo u novu školu, bio sam društveniji i stekao sam mnogo prijatelja.zgodna tetka Kada sam krenuo u srednju školu sledeće godine, stekao sam još više prijatelja. Čak sam počeo da se zabavljam sa devojkom po imenu Nikolina. Godine kada sam završio srednju školu imao sam 18 i bio sam srećan što sam slobodan još jedno leto pre nego što krenem na fakultet. Nisam upao tamo gde sam želeo, ali loše odrastanje i ocene dovele su do toga da sam morao da se zadovoljim nečim drugačijim. Ipak, bio sam pozitivan. Takođe sam mnogo porastao. Kao i tetka Dragana, povukao sam na stranu svoga dede i već sam bio visok 180 centimetara. Leto je počelo pakleno! Lokalna rok radio stanica je imala svoj godišnji „Letnji koncert“, što je bio veliki celodnevni koncert na otvorenom. Tokom dana je nastupalo nekoliko lokalnih bendova, a uveče poznatiji bendovi.
