Sin: „Mamaaa…”
Mama: „Ajde ajde… nemoj sada da se praviš. Poljubi majku.” – šaljivo sam mu rekla, i namestila obraz.
Poljubio me je na brzinu i nastavio da sprema doručak.
Mama: „Tako. A sad… da pređemo na stvar. Dakle, bila sam kod one divne doktorice na tvom fakultetu.”
Brzo je pocrveneo u licu i spustio pogled. Znala sam da mu nije svejedno i morala sam da budem oprezna. On je svakako osetljiv momak, ja sam to najbolje znala.
Mama: „Slušaj… nema čega da se stidiš. Zapravo, trebala je ogromna hrabrost da uopšte podeliš takvu privatnu stvar sa tamo nekom nepoznatom osobom.”
Ove reči su ga malo ojačale, i pogledao je u mene.
Mama: „Znam da te je malo i sramota pričati o tome sa majkom, ali ne moramo ako nećeš. Ipak, idi otuširaj se, obuci čiste stvari… Ja ću za to vreme dogovoriti sastanak sa tom nekom specijalistkinjom, navodno je najbolja za ove stvari.”
Sin: „Mama… moraš da ideš samnom, važi?”
Mama: „Pa naravnoo… ništa ne brini.” – okrenuo se i krenuo ka kupatilu.
2. SASTANAK
Držali smo se za ruke dok smo sedeli u ogromnoj ordinaciji, gledajući zidove oko nas koji su bili ispunjeni uramljenim sertifikatima, diplomama, nagradama… Jedna manja vrata u uglu sobe su se otvorila, i iz njih izašla jedna starija gospođa, sigurno u svojim pedesetima. Izgledala je veoma profesionalno – dugi beli mantil, uska suknja koje se spuštala ispod kolena, štikle, i bluza koja je fino ocrtavala njene svakako pozomašne grudi.
Kosa podignuta u punđu, svetliji karmin i naočare mačkastih okvira. Sela je za sto ispred nas i mrmljala nešto čitajući sa papira. Zatim je spustila dokumenta, prekrstila noge, pogledala nas i nasmešila se.
Doktorica: „Dobar dan. Vidim da vas je moja koleginica sa fakulteta poslala kod mene. Upoznata sam sa svime što treba, ceo slučaj je na ovim papirima ispred mene… tako da ne bih mnogo da dužim, već bih zamolila ovog slatkog momčića da stane tu do mene, na jedan kratki pregled.”
Sin me je uplašeno pogledao. Sve se nekako dešavalo brzo… prebrzo. Ja sam mu glavom pokazala da je u redu i da ode ka njoj. Pustio mi je ruku i otišao do doktorke.
Doktorica: „Nemoj ništa da brineš, samo spusti pantalone, i gaće… želim da se uverim da fizički sve stoji kako treba.” – osmehnula mu se.
Mama: „Doktorice, da ja izađem dok…?”
Doktorica: „A ne, nikako. Vi ste deo svega ovoga, i bitno je da ste prisutni. Uostalom, vi ste mu majka tako da nema čega da se stidite.” – dok je govorila, moj sin je spuštao gaće.
Svakako je porastao od poslednjeg puta kada sam ga pre mnogo vremena videla golog. Doktorica mu je opipavala testise veoma nežno i profesionalno. Zatim ga je uhvatila za opušteni organ i opet veoma nežno povukla kožicu i oslobodila crvenkasti glavić.
Doktorica: „Da… sjajno. Vidite kako fino reaguje na dodir. Odlično, već ulazi polako u erekciju. Mama, nemate šta da brinete, vaš sin je potpuno fizički zdrav.”
Povukla ga je još par puta gore-dole stiskajući mu jaja. Osetila sam blagu toplinu na ovaj prizor, a videla sam i po sinovom izrazu lica da mu nije bilo svejedno.
Doktorica: „Bravo. Možeš da se obučeš, i da sedneš pored mame. Dakle, problem je kao što sam i mislila – mentalne prirode. Postoje određene blokade usled čega ne dolazi do lučenja sperme. Prvo što preporučujem su dve masturbacije dnevno, uveče i ujutru. E sad, pretpostavljam da gledaš određene filmiće, ili možda gledaš neke slike dok masturbiraš?” – usredsredila je pogled ka mome sinu.
