Teta Snežana matorka od 50 godina

Udobno sam se smestio na dvosed u dnevnoj sobi, a Sneža je sela u fotelju preko puta.
Mali stakleni stočić stajao je između nas, a na stočiću bambusov podmetač i jedna vaza sa ružama.
“Volite ruže?”
“Volim ih, no najtužnije mi je to kada sama moram da ih kupim”.
“Eh da sam znao teta Snežana, kupio bih Vam čitav buket”.
“Uh, ja zaboravila da stavim kaficu”.
Dok je Sneža stavljala kafu, pogledao sam oko sebe po sobi.

Soba je bila lepo uređena, a na zidu preko puta mene, stajala je slika Isusa u jaslama, što u Beogradu baš nisam viđao.
Ovo me je za trenutak podsetilo na rodnu kuću moga oca Stjepana u Trakušćanu, gde je Isus i katolička crkva sve i svja, ma da ja nisam bio odgajan kao okoreli vernik.
Snežana je donela kafu, a ja sam prvi put posle radnog vremena iz kutije izvukao jednu cigaretu, i pre nego što sam je zapalio upitao sam Snežanu.
“Smijem?”
“Ma naravno Ivo, evo i ja ću sada da zapalim”.
Sneža je sela u svoju fotelju i zapalila cigaretu.
Zapalio sam i ja svoju.
“Jesi gladan Ivo?”
“Ma kakvi teta Snežana, uopšte nema potrebe da se mučite. Ja da popijem kaficu, pa da krenem polako”.
Oči su mi opet pale na Isuseka, i ja sam se malo podrobnije zagledao u njega.
“Evo sad ću ti ja napraviti sendvič, samo da se presvučem”.
“Hoćeš nešto drugo? Jaje prženo, ili?”
“Ma ne teta Snežo, sednite se Vi, stvarno nisam gladan.”

Otišla je u spavaću sobu, a ja sam opet pogledao u Isusa i setio se očeve kuće, kada su mi dida i baka pričali o Isuseku u dane Svetog Nikole pred Božić.

Odjednom, osetio sam kako se moja ruka nalazi u Snežaninoj, a zatim sam osetio da ju je položila na nešto mekano i glatko.

Skrenuvši pogled sa slike, doživeo sam blagi šok na ono što sam vidio.

Sa moje leve strane, stajala je polu gola Snežana, a moja ruka je počivala na njenoj mekanoj i glatkoj dojci, dok je njena ruka pritiskala moju na mekani obnaženi deo ženskog tela.

“Bože šta je ovo?”
Pomislio sam u sebi, i pokušavši otvoriti usta da bilo šta u čudu izustim, osetio sam Snežanine meke i pune usne na njima.
“Jesam ti lepa Ivane?” drhtavim glasom je upitala.
“Mogu li se ja bilo kome još dopasti? Mogu li još bar mali trenutak u svom životu biti željena, mogu li ja nekada birati i želeti?”

I doista, gledao sam u njeno još uvek punačko, ali lepo žensko telo, i nisam znao šta da kažem.
Obuhvatio sam je rukama oko struka, i privukao k sebi.
“Možete Snežana, možete se još uvek nekome dopasti. Još uvek ste poželjni i osećajte se tako”.
Sela mi je u krilo.
“Uzmi me Ivane, tvoja sam i želim da te dodirnem, poljubim, osetim.”
“Želim da me čvrsto držiš, da me ljubiš po celom telu, da mi radiš sve ono što nisam osetila čitavo ovo vreme, a što sam sada osetila posle toliko vremena da želim, i to sa tobom”.
“Oprosti Ivane, ne želim da te iskoristim, ali kada si me dodirnuo po ruci danas u kancelariji, kao da me je struja protresla, a dok sam te iz spavaće sobe gledala zadubljenog u sliku, nešto je u meni jednostavno puklo”.
“Uzmi me, radi sa mnom šta poželiš, evo, predajem ti se cela”.

Ne znam ni kako ni zašto, moje usne su dotakle njene.
Osetio sam dodir njenog jezika, i više se nisam mogao kontrolirati.