Ujno što si dobra

Goca je svima poznata kao vaspitačica u vrtiću u jednoj maloj varošici u Banatu. Sva deca su je obožavala, bila im je izuzetno draga zbog svoje blage naravi i negovane lepote koja ju je i u 42-oj godini činila izuzetno poželjnom ženom u očima mnogih muškaraca. Sve njene drugarice često su joj zavidele, govoreći kako eto ona ima baš skladan brak, ćerku koja je uspešan đak gimnazije, lep posao i slično…Najviše su ustvari patile jer su znale da su sve njih polako gazile godine a samo je Gordana s godinama sve više cvetala i bivala jednako lepa kao u mladosti. Njena povučena narav je stalno sprečavala druge muškarce da joj se približe i ona je ostala za sve godine braka uzorna supruga i majka.

Ali, na svetu nema osobe čiji je život idealan. To je Gordana itekako dobro znala jer je u dubini duše bila veoma nesrećna. Bila je krhka osoba koju je lako povrediti, a u poslednje vreme njen muž koga je čitava varoš poštovala, počeo joj je nanositi samo bol. Shvatila je koliko je pogrešila kada se udala za 12 godina starijeg čoveka, uz to skrivenog pijanicu i kockara. Koliko je samo noći sama presedela i proplakala nad svojom sudbinom, a otkad im je ćerka otišla u internat postajalo je samo još gore. Bila je ipak samo žena, željna muškog dodira i poljubaca, a svoju želju je morala da krije duboko u sebi.
I gotovo nigde nije nailazila na razumevanje.

Jedino je ponekad tu bio on, Marko, mužev sestrić, veoma lep i naočit mladić koji je upravo tih dana posle završenih studija otišao u vojsku. On je jedini od porodice znao pravu istinu o svom ujaku i jedino je on uspevao da razvedri ujnu svojim šalama i urođenim šarmom. Goca ga je volela i od cele familije bio joj je nekako najbliži. I kako je Gordanina usamljenost u dugim noćima bivala sve veća, tako su i njene misli sve više lutale po njenim starim uspomenama i simpatijama iz mladosti, sećajući se samo muškog dodira i stidljivih poljubaca. Čeznula je za pravim muškarcem, a to nije smela nikome reći…

Marko je jednako mirno odrastao. Uvek povučeno dete i dobar đak, tek, odjednom je izrastao u prelepog stasitog mladića, odmerenog i veoma muževnog, čak toliko da su krišom na njega padali pogledi i udatih žena, starijih od njega. A opet i on je, sad već u svojoj 27-oj sve više počeo da se interesuje za žene. Ranije je tu bilo samo par bezveznih ljubavi a sad su u njegovim mislima mesto nalazile mnoge lepe žene o kojima je maštao. Gotovo godinu dana pred odlazak u vojsku uživao je u strasnoj ljubavi uz jednu lepu devojku iz kraja a onda je shvatio da je opet ostao sam. Tri meseca vojske joj je bilo dovoljno da ga napusti. Ponovo je bio sam i slobodan. Malo je patio, a onda rešio da ipak, posle dva meseca uzme odsustvo i dođe u varoš, da poseti svoje. Morao se ipak suočiti sa bivšom devojkom, a sem toga, setio se i nje, svoje ujne. Uskoro joj je bio rođendan, četrdeset i drugi. Zapravo, prava istina je da je Marko mnogo češće mislio na nju. U svojim najskrivenijim mislima je puštao mašti na volju, u početku se samo divio njenom telu i sanjario o tome kako je ljubi, a kako je vojska odmicala sve češće je maštao o zabranjenim igricama sa ujnom. Naravno, to su bile samo njegove tajne maštarije…

Gordani je leto počelo po starom, u stalnim problemima s muževim pijančenjem i kockom, koji su se završili saobraćajkom u kojoj je jedva izvukao živu glavu i zaradio nekoliko nedelja bolnice. Povrh sve muke još je morala i sama provoditi duge noći u pustoj kući. I to sve češće plačući…Danju je pak, posle posla odlazila do bolnice.

Marko je došao na nagradno odsustvo, konačno, jedne srede početkom jula, veseo, uživajući u slobodi van kasarne i mirisu leta. Marko je dugo čekao to odsustvo, možda i suviše dugo, budući da su ga se svi u familiji bili veoma uželeli. Miris bakine pite koji ga je dočekao u kući ponovo ga je za tren vratio u detinjstvo i lepe bezbrižne dane… Ipak svi u kući su bili pomalo zabrinuti i potrešeni tom nesrećom koja se dogodila njegovom ujaku.
Gordanu je u prvi mah prestrašila kasna zvonjava telefona, a onda se beskrajno obradovala kada je začula Markov glas s druge strane. Pitao je kako je ujak, jel se oporavlja i kako je njoj samoj u kući a ona je, glumeći, uzvraćala kao je sve dobro i kako će joj muž ipak brzo kući. Jedino je bila iskrena kako jedva čeka da sutra vidi svog vojnika. Dogovorili su se da zajedno idu u posetu u bolnicu kad ona završi posao u vrtiću…

Jedini vrtić u mestu nalazio se nedaleko od centra, odmah do parka u kojem su generacije odrastale i koji je uvek vrveo od klinaca i njihove graje. To jutro, pre polaska na posao, Gordana se neobično dugo spremala. Sutradan joj je bio četrdeset i drugi rođendan i želela je da tog petka izgleda lepo svojoj dečici u vrtiću i svom mužu i možda ponajviše, htela je da je Marko vidi lepu i doteranu. Šarena letnja haljina sa dubokim dekolteom savršeno je pristajala njenim jedrim oblinama i crvenim dugim uvojcima kose. Celo jutro dečica su bila neobično glasna; pitali su je milion stvari na koje je ona strpljivo odgovarala. Tik u jednom momentu, vrata su se otvorila i graja je utihnula kad se pred njima stvorio visok, nasmejan mladić. Ujnino lice se najednom ozarilo…

Stranice: First -- 1 -- 2 -- 3 -- ... -- Next → -- Last

Možda Vam se sviđaju i ove
guest
1 Komentar
Stari
Novi Ocjeni
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
sgarapic
sgarapic
8. kolovoza 2020. 02:57

Superr