Ujno što si dobra

– Ohh, bože… šta mi radiš..? – već je gotovo buncala, predajući mu i poslednji štit svoje odbrane. Zbunjeno je pogledala nadole, pokušavajući da vidi svoju zadignutu suknju i Markovu ruku zavučenu među svojim butinama… U tom trenutku on je napokon uspeo da ulovi ujnin pogled, ali ne onako bistar i veseo, već nekako opijen, zamagljen i izgubljen. Bila je gadno uzbuđena, sad je znao za sigurno. Njene krupne oči su konačno otkrivale potpunu predaju, koju je on pokvareno iskorišćavao. Prevukao je ruku preko glatke nežne kože ujninih bokova i položio je odlučno na veliki, obli i istureni guz. Nežna...