Marka je čak toliko poneo trenutak, ujnina mirišljava kosa i pogled na njen jedri dekolte da ju je i nesvesno počeo privlačiti bliže svojim grudima. Osećajući potpunu sigurnost u njegovom zagrljaju, Goca se lagano prepuštala i privijala uz njegovo naručje, neoprezno ne mareći za sve češće dodire njihovih tela. Dodire koje Marko nikako nije mogao da ne oseti i koji su u njemu palili sve veću strast i pravu neizdrživu požudu ka svojoj zgodnoj ujni. Krv mu je jurcala svim žilama i dizala uzbunu među nogama. Neverovatno brzo i neobjašnjivo, kurac mu se strašno digao na sopstvenu ujnu. Iznenadni strah i stid ga je skamenio na momenat. Nije znao šta da uradi da to i ona ne primeti. Nije smeo da prekine ples jer bi ona sigurno videla sada već ogromnu nabreklinu na lanenim pantalonama, a nije se usuđivao ni previše da se približi jer će ga zasigurno osetiti.
Ujna je osetila kako se Marko najednom zbunio, zastajao, čak joj se činilo i zacrvenio i pitala se šta mu je odjednom.
– Srećo moja, pa šta ti je, ne želiš više da plešemo? – pitala ga je u jednom momentu, ne odvajajući glavu od njegovog ramena.
– Ništa ujna, malo sam se zamislio. Plesaćemo. I meni se sviđa muzika – njegov nesiguran odgovor ju je ipak ponovo smirio.
Sve dok se neminovno nije počelo dešavati, izbistrivši njihove glave. Jedan slučajan dodir, pa onda i drugi malo duži i odmah zatim treći, najduži, koji je Goca sasvim jasno osetila u predelu ispod svog pupka presekao joj je dah. Kao grom ju je pogodila činjenica da je osetila dodir mladićevog nestašnog kurca u punoj erekciji. Oboje su se najednom uplašili stvarnosti u kojoj je ona, njegova ujna izazvala toliko burnu reakciju kod mladog rođaka. Oboje su se skamenili, zastali, zaustavili dah. Ni muziku više nisu čuli od silnog bubnjanja u ušima… Trenuci kao večnost. Plašili su se da se odmaknu i suoče sa istinom, a plašili su se i daljeg nastavka ovog fatalnog dodira. Marko je hteo u zemlju da propadne, Gordana, zatečena i izgubljena stajala je kao kip, nemajući snage od silne sramote da ga odgurne od sebe. Sad su mogli čuti svoja srca kako preplašeno lupaju…
Iako se osećao kao lopov uhvaćen u krađi i mada je hteo u zemlju da propadne zbog svog patrijarhalnog vaspitanja i poštovanja koje je osećao prema njoj i ujaku, Marko je uspeo prvi doći do daha i konačno odvojiti ruku od njenog struka. Gordana, pak, kao da je izgubila svu snagu, razum i svest da mora prekinuti svaki dalji kontakt, ostala je da stoji pred njim poput uplašene košute kojoj je srce toliko lupalo da je mislila da će iskočiti. Osetila je njegovu snažnu ruku kojom je pomilovao po bujnoj kosi, u nadi da će izmoliti oprost i pružiti bar neko izvinjenje. Čak joj se učinilo i kako on prestrašeno zamuckuje da mu je žao i da nije mogao da se suzdrži… Nije se usuđivala da ga pogleda, nije ništa progovarala, plašeći se svakog pogrešnog pokreta.
– Izvini, ujna, izvini – zamuckujući je ponavljao Marko, ubeđen da ga ona prezire, pokušavajući da izmoli oprost i pokušavajući u mislima da smanji svoje uzbuđenje. Uzalud.Ogromno nabreknuće na hlačama je postajalo samo još veće i tvrđe.
Superr