– Nataša, drago mi je… – reče ona i rukovasmo se. Imala je prelepu negovanu malu šaku.
– Odoh da se spremam.
– Ćao – reče ona i odvrcka ka izlazu.
Ušao sam u kabinu i počeo veselo da se pripremam za plivanje. Jeste da sam je večeras omašio, ali saznanje da koristimo isti termin mi je ulivalo nadu da ću je sretati još i imati prilike da je startujem. Jedva sam čekao sutrašnji dan da je opet vidim.
Svanuo je i taj dan. Bio sam kao pijani ćuran sve vreme. ”Nije valjda da sam se zaljubio” pomislio sam. Neee… Jednostavno sam je želeo, ali nisam mogao da je sebi izbijem iz glave.
Došlo je i vreme da idem na plivanje. Konačno. Poneo sam svoj najbolji kupaći koji mi se pripijao uz telo i isticao moje vrline i uputio se ka bazenu. Ušao sam u svlačionicu i primetio kako je Nataša već stigla i presvlači se u kabini. Ušao sam u svoju kabinu i kroz zid joj se javio:
– Ćao.
– E zdravo – začuo sam je sa druge strane zida – Jesi li stigao?
– Evo upravo sad.
– Vidimo se u bazenu – reče ona i ja začuh kako otvara vrata od njene kabine.
Brzo sam se presvukao i otrčao na bazen. Kada sam stigao ona je već lagano plivala duž bazena. U vodi je njeno telo bilo još lepše. Bila je kao neka riba… delfin. Njena prelepa mala guza je povremeno izlazila iz vode. Prelep prizor. Vlažna, skliska guza, čiji su se mišići stezali u ritmu plivanja, a kupaći bezobrazno uvlačio i isticao njen prelepi procep. Skočio sam u vodu dok mi se nije digao na svu sramotu od ostalih.
Pošto je ona plivala dve staze od mene, tokom treninga se nijednom nismo sreli, niti progovorili koju reč. Tada sam je ugledao kako izlazi iz bazena, uzima peškir i ide ka svlačionici. Sačekao sam koji minut i izašao iz bazena.
Zatekao sam je u svlačionici kako sedi na klupi. Raspustila je kosu i brisala je peškirom. Glava joj je bila u stranu, a njena duga crvenkasta kosa joj je visila izmedju nogu. Prelep prizor.
Zastao sam dominantno pored nje i stojeći počeo da brišem svoje telo. Primetio sam kako ispod oka meri moje telo trudeći se da ja to ne primetim.
– Gotovo za večeras – reče ona.
– Da – rekao sam i seo na klupicu pored nje – Nego otkud vi na plivanju?
– Čisto radi linije i zdravlja, jer teretane i aerobik ne podnosim, a vi?
– Iskreno. Imao sam problema sa ledjima, pa mi je doktor preporučio plivanje. Nisam ni znao da će mi toliko prijati.
– Problemi sa ledjima? – začudi se ona – Mora da je neka sportska povreda.
– Ne, ne… verovatno od duge vožnje motorom – slagao sam kako bih je impresionirao.
– Vi ste motoraš?
– Ne, ja sam bajker.
– A u čemu je razlika?
– Motoraši su seronje kojima motor služi za dokazivanje, dok biti bajker je način života. Šta više, ne moraš imati motor da bi bio bajker…
– Znači nemate motor?
– Naravno da imam.
– Ja obožavam motore. Ne znamo se dovoljno, ali ću biti bezobrazna i upitati vas nešto…
– Recite?
– Kakve su šanse da me jedanput provozate na motoru?
– Slabe… – sada sam se iživljavao i pokušavao da dominiram nad njom.
– Što? – reče začudjeno i napući usne.
– Prvo, moramo da predjemo na ti, a drugo, predlažem da sada odemo na neko piće i malo se bolje upoznamo.
