Upoznao sam je na bazenu i prevarila je muža samnom

– Ne, ne… verovatno od duge vožnje motorom – slagao sam kako bih je impresionirao.

– Vi ste motoraš?

– Ne, ja sam bajker.

– A u čemu je razlika?

– Motoraši su seronje kojima motor služi za dokazivanje, dok biti bajker je način života. Šta više, ne moraš imati motor da bi bio bajker…

– Znači nemate motor?

– Naravno da imam.

– Ja obožavam motore. Ne znamo se dovoljno, ali ću biti bezobrazna i upitati vas nešto…

– Recite?

– Kakve su šanse da me jedanput provozate na motoru?

– Slabe… – sada sam se iživljavao i pokušavao da dominiram nad njom.

– Što? – reče začudjeno i napući usne.

– Prvo, moramo da predjemo na ti, a drugo, predlažem da sada odemo na neko piće i malo se bolje upoznamo.

– Važi… – ciknu ona radosno.

Ubrzo smo sedeli u kafiću i cugali. Nataša je za razliku od njene drske i bezobrazne spoljašnosti u stvari bila jedna divna osoba. Brzo smo se kroz razgovor zbližili i našli zajedničke teme. Ona je radila u jednoj auto-školi kao sekretarica.

To veče smo se proveli jako lepo. Na kraju smo se rastali i uz pozdrav otišli kućama. Dugo nisam mogao da zaspim tu noć. Sve vreme sam mislio na nju. ”Nije valjda Dule da si se zaljubio” pomislih. Nisam znao odgovor na to pitanje, jer se do tada nikada nisam zaljubio, pa mi je taj osećaj bio stran. Negde pred zoru sam se uspavao.

Kasno jutro, negde oko 10 sati. Probudio sam se polomljen. Kao da me je tri crnca jebalo celu noć. Pošto nisam imao obaveze, rešio sam da taj dan kuliram. Malo ću se provozati motorom, posetiti par lokala, i uveče ići na plivanje. Sa nestrpljenjem sam čekao plivanje, jer je to značilo da ću konačno opet videti Natašu.

Ušao sam u svlačionicu. Nje nije bilo. Pomislio sam da kasni. Sačekao sam još malo i ušao u kabinu da se presvučem. Na zidu kabine je bio zalepljen presavijeni papirić. Uzeo sam ga odmotao i počeo da čitam.

”Danas sam morala ranije da odradim plivanje zbog obaveza. Sinoć mi je bilo jako lepo i dodjem ti jedno piće. Sutra završavam s poslom u 17 h. Svrati ako možeš. Nataša.”

Mrzovoljno sam odradio taj trening i otišao kući. Bio sam besan što je to veče nisam video, ali istovremeno i zadovoljan što mi je ostavila poruku. To znači da joj je stalo do mene.

Jedva sam čekao pet sati. Malo pre toga sam seo na motor i otišao do posla gde je Nataša radila. Zatekao sam je na vratima kako zaključava kancelariju.

– Zdravo – viknuh jer me nije primetila dok je ledjima okrenuta ka meni zaključavala kancelariju.

– E, ćao. Već sam mislila da nećeš doći.

– Gde ćemo?

– Gde god želiš…

– Sedaj…

Nataša uzjaha motor i ja dodadoh gas. Seli smo u jednom lokalu u mom kvartu. Konzumirali smo cugu i zezali se u opuštenom razgovoru.

– Nisam znao da nosiš cvikere – rekoh ja.

– Koristim ih samo za čitanje… – kao da se pravdala ona.

Rating: 4.1/5. From 67 votes.
Please wait...
Možda Vam se sviđaju i ove
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
0
Ostavi svoj komentarx
()
x