Boli je, vidim. No, zadovoljstvo je puka iluzija – ona to zna. Samo je bol trajna, mnogo trajnija, ona ne zavarava, direktna je. Nema laži u njoj. Grize kost ruke o koju se oslonila – no, ne mislim se zaustavljati. Nabijam joj ga u kutke maternice koje još nitko nije otkrio, svisnut će od zadovoljstva i bola, istovremenog. Reformirat ću njenu pičku, podesit ću je prema sebi, ugodit ću je tonu svoje volje – naše volje trenutno. Ona to zna i ne opire se, dobra je.
Prazni smo iznutra. Pljesnuo sam je po guzici kao kobilu, ona to i jest – životinja. Pitam je da li joj se to sviđa? Guram paralelno svoje prste u njena usta i rastežem ih – ne može mi odgovoriti, bilo je to retoričko pitanje, draga. Opipavam joj zube, lijepi su i kvalitetni. Izvlačim prste van i primam je za vrat, stežem. Idemo danas do kraja, mila.
Što nedostaje – nekoliko stvari. Nekoliko stvari su u krajnje deficitnom položaju – i njen je takav, kako god da se uzme. Treba mi predah, šapćem joj na uho riječi milozvučne. Molim je da mi ga još malo popuši, prije nego što nastavimo. Ogorčenje se polagano cijedilo iz mene, pore su mi se zatrovale duševnom zlobom. Nije niti čudno što imam mitesere. Okreče se i poslušno spušta na koljena koja joj grebe beton, ne mari. Jaka je ona. Nije joj teško proždirati moj ud, veliki ud, da je manji ne bi bilo toliko pompozno. Uhvatilo me raspoloženje kao u kazalištu, želio sam izvesti scenu. No, – ne još.
Lizala je moj kurac i svoje vaginalne tečnosti na njemu. Zavodila me je svojom tehnikom, nije ga stavljala cijelog u usta, samo mu je povremeno zubima gricnula glavić, slatko i decentno. No, nije mi se svidjela takva, više sam volio gledati njezin razdor, tektonički. Shvatila je da me previše dugo ostavlja na čekanju, pa ga je samoinicijativno zavukla u grlo – ponovo je bilo meko i nježno. Počela je micati svoje usne, prvo polako, a onda sve ubrzanije. Nije prestajala niti kada joj se želudac refleksno izmaknuo prema gore – za nju sutra nije postojalo. Nije niti za mene. Suze i znoj su se miješale na njenim obrazima – slina joj se slijevala s lica klizeći nizbrdo prema dolje. Napaljivalo me je to. Sperma, slina, krv, znoj, pišalina, govno – sve je to bilo pristupačno i ne odbojno. Uživao sam raditi sve prljavo, sve što se suprotstavljalo moralu – no volio sam to raditi privatno, kao što sam i nju jebao privatno.
Što degutantnije – time bolje! Bio je to moj moto, moj bunt, moj revolt. Gušila se mojom kurčinom – vrijeme je srećo da te iskaram do besvijesti! Zapamtit ćeš ovu noć i često ćeš je rekreirati u svojim mislima – sentimentalno ili s gnušanjem, to sada nije važno. Važno je samo to da smo mi noćas ovdje – mi prokletnici – heroji i žrtve naše pohote. Šibani strašću i progonjeni besmislom – tragat ćemo za izbavljenjem, ljubavi moja, zajedno. Pridigao sam je i okrenuo leđima od sebe trljajući se o nju, a svojim spolovilom mazio sam njeno. Ljubim joj vrat – nešto želim od nje, a onda to dobro zna. Gleda me upitnim pogledom, nespokojno, a da ima nježnosti u njoj plakala bi. Osjećam njenu užarenu pizdu kako pulsira pod mojim teretom života, odzvanja poput brončanog topota. Sad je vrijeme mila – sad ili nikada!
