Zovem se Mira I radim vec odavno kao sankerica u jednom prometnom lokalu u Beogradu.
Kroz lokal prolaze svakojaki likovi. Desavaju se I lepe I ruzne stvari. Sa vremenom je dolazilo do smeha I suza. Svojim razumevanjem ljudskih sudbina I umecem slusanja stekla sam poverenje stalnih musterija koji su mi cesto pricali I ono sto ni njihovi najrodjeniji ne znaju. Znali su da umem da cutim I da ih necu izneveriti. Ipak, bilo bi steta da se neke od tih prica ne zabeleze I ostanu kao iskustva koja bi trebalo da ukazu na greske koje su neki drugi ljudi cinili.
Pocecu sa pricom o Zoranu (naravno ime nije pravo kao ni ostala koja cu spomenuti ). Zoran je tada imao 24 godine. Radio je kao taksista I neretko je cekao musterije bas u mom lokalu. Bio je ozenjen Milicom, veoma lepom mladom zenom I iskreno su se voleli. Zoran je puno radio bas kao I Milica. Puno su se voleli I smatrala sam ih za srecne ljude sve do jedne veceri kada je Zoran sav utucen dosao I seo za sank. Narucivao je vinjak za vinjakom sto nikada nije radio zbog taksiranja. Bila je guzva u lokalu pa nisam stizala da razgovaram sa njim. Negde posle ponoci ostali su samo on I jedna lokalna pijandura pa sam ga upitala sta se dogodilo. Isprva nije zeleo da prica, ali ja sam bila uporna zeleci da mu pomognem ako mogu.
Ono sto sada sledi je njegova prica ukoju sam dodala samo ono sto je neophodno da bi prica bila povezana u logicnu celinu jer je Zoran cesto bezao od sustine.
E moja Miro, sjebao sam se za sva vreme. Ja sam idiot, kompletni idiot I tako mi I treba kad sam glup. Izgubio sam moju Milicu za sva vremena. Od nas vise nema nista. Imao sam sve. Ljubav, paznju, poverenje, a sad … nista od toga. Sve je pocelo kada sam hteo da zamenim onaj krs od Lade za neki bolji auto da bih vise zaradio. Znas majstora Radeta? E taj me je zakopao. Ponudio mi je ovu Astru iako nisam imao dovoljno para za nju.
Dogovrili smo se da mu dam koliko imam, a da ce za ostatak da me saceka godinu dana dok zaradim. Ostao sam mu duzan nekih 1500 evra. On je obecao da ce mi tu godinu popravljati kola za dzabe, ali mi je napomenuo da nece ni dana da me ceka kada istekne ta godina. Radeta znam ceo zivot I verovao sam da me nece zajebati iako sam znao da je malo prek I nezgodan covek koji je cesto upadao u tuce u kafanama. Bio sam siguran da cu uspeti brzo da mu vratim dug, ali to jednostavno nije islo kako sam planirao. Ovo govno se kvarilo I kvarilo I taman ustedim nesto, a ono se opet pokvari. Nisam uspeo da ga prodam I vratim dug jer mi niko nije davao dovoljno da mogu da vratim dug I kupim nesto jeftinije. Meseci su prolazili, a dug je ostajao. Zadnjeg meseca sam pokusavao da se pozajmim od nekog drugog da bih Radetu vratio dug, ali niko, bas niko nije hteo da mi pozajmi novac. Moji su umrli odavno, Milicini me nisu podnosili a komsije I prijatelji nisu verovale da cu moci da im vratim pa sam se nasao u panici. Para nisam imao, a rok je isticao. Tri dana pred istek roka sam otisao kod Radeta dag a molim da mi da jos vremena, ali on nije hteo ni da cuje za to. Rekao je da ga ne zanimaju moja opravdanja I da je prema meni bio maksimalno fer I korektan I da spremim pare ili ce da se zamerimo. Miro, glas mu je bio preteci I bas me je uplasio. Oci su mu sevale I ja sam pokusao da opet da se pozajmim kod nekoga. U banci sam uvek bio u minusu tako da nit a opcija nije dolazila u obzir.
