Sledeće jutro je osvanulo bledo i prohladno. Bio je kraj septembra, pravo planinsko jesenje jutro, ali u meni je i dalje sve gorelo od sinoćnog maratona. Skuvala sam nam kafu i izašli smo na drvenu terasu vikendice. Terasa je gledala pravo na lokalni put, ali je bila skrivena visokom ogradom, a prve komšijske vikendice su bile dovoljno daleko da niko ne može ništa da vidi.
On je izašao samo u majici i šorcu, a ja u laganoj, letnjoj haljinici bez ičega ispod. Znala sam vrlo dobro da se nećemo dugo zadržati na toj jutarnjoj kafi. Fića me je gledao onim svojim gladnim očima dok smo pričali o nekim potpuno nebitnim stvarima. Primetila sam kako mu se šorc polako podiže – šator je već bio napravljen.
Sela sam prekoputa njega, zavalila se u stolicu i bezobrazno podigla nogu. Svoje boso stopalo sam prislonila pravo na njegov ogroman, dignut kurac preko šorca. Osetila sam kako pulsira pod mojim prstima. Fića je u sekundi poludeo. Zgrabio je moju nogu, počeo divlje da mi ljubi stopalo, list, a onda je skliznuo sa stolice na kolena. Pomerao se sve više i više uz moje noge, podižući rub moje letnje haljine, dok mu se glava nije našla pravo među mojim butinama, tamo gde sam već bila vlažna i spremna.
Uzela sam gutljaj kafe, sklopila oči i počela tiho da uzdisem dok me je budio svojim vrelim jezikom na tom prohladnom vazduhu. “Ahhh… Fićoo… tako, mmm…”
I baš u tom trenutku, telefon na stolu je zaurlao. Pogledala sam u ekran i prebledela. Na displeju je pisalo: Tina. Njegova majka. Moja najbolja drugarica.
“Stani, stani… majka te zove!” – šapnula sam u panici i pokazala mu telefon, ali on me je samo pogledao onim svojim bezobraznim očima, uhvatio me čvrsto za kukove i još jače zabio glavu pod moju haljinu, nastavljajući da me liže kao lud.
Nisam imala izbora, morala sam da se javim. Prevukla sam prst preko ekrana, duboko udahnula i pokušala da zvučim što je moguće normalnije.
“Eee, Tino, draga! Gde si, šta radiš?” – izgovorila sam, dok mi je telo već podrhtavalo jer je Fića jezikom pogodio pravo mesto.
“Ma evo, kuckam neku kafu kući, pa se setila tebe na tom seminaru… Nego, jesi li mi dobro?” – čuo se Tinin opušten glas sa zvučnika.
“Jesam, super sam, malo je naporno ali guram… ahh…” – zastala sam i ugrizla se za usnu jer me je Fića u tom trenu gricnuo za klitoris.
“Šta kažeš?” – pitala je Tina.
“Ma ništa, zakašljala sam se od kafe… prohladno je ovde na planini”, slagala sam u sekundi, dok sam slobodnom rukom stiskala Fićinu kosu, gurajući mu glavu još jače na moju pičku. Unutra sam se bukvalno topila, a od straha i uzbuđenja mi je srce kucalo u grlu.
“E, znaš šta sam htela da ti kažem”, nastavila je Tina potpuno mirno, nemajući pojma da joj u tom trenutku sin kleči go ispred mene, “moj Fića je otišao kod nekog druga na selo, valjda je to tu negde u tom istom mestu gde si ti na seminaru… Ako ga sretneš negde, javi mi.”
Pogledala sam naniže. Fića me je gledao odozdo, oblizivao se i tiho se smejao, čekajući šta ću da kažem njegovoj rođenoj majci. Stegla sam telefon i slagala najhladnokrvnije na svetu:
